Slavni srpski umetnik ocenio je večeras pred Leskovačkom publikom da je svetska kinematografaija dana u jednoj vrsti baroka u kome ne postoje pravci, autori koji zadaju te pravce, već jedan stihijski pristup kinematografiji.

„U kome ne mora da bude sve ono što smo mi učili u školama, a to je lepa žena, lep vodohvat, da bude priroda, kuća i dobra priča, pa je utoliko ovaj film uzeo mnogo vremena nego ovi, kako ja zovem, trkopiš filmovi, koji se danas prave. Ne daju rezultat, nego daju efikasnost“, kazao je Emir Kustirica u Narodnom pozorištu u Leskovcu, pre nego što će u centru Leskovca, u 21.30 sati, otvoriti jubilarni, 10, Leskovački festival filmske režije (LIFFE) i gde će mu se uručiti nagrada za afirmaciju filmskog filma u svetu „Živojin Žika Pavlović“.

Kao i svi lauretai pre njega, i Kustirica je veliki deo svog obraćanja publici posvetio Žiki Pavloviću, tom legendarnim srpskom reditelju, slikaru i piscu.

Sloboda Mićalović je izrazila zadovoljstvo što je igrala u filmu Kustiruce i što je ponikla sa ovih prostora

On se tom prilikom osvrnuo na neke napise u novinama, u kojima je pisalo – „Teško tebe Emire, sa velikih svestkih nagrada, spao si na Žiku Pavlovića“

„To na najbolji način ilustrcije do koje mere mi sami sebe preziremo. A greška je fundamentalana, jer Žika Pavlović je 70-ih i 80-ih godina , a najviše 70-ih i kasnih 60-ih, zadao svetskoj kinematografiji veliku zagonetku a ta zagonetka je bila u tome što smo mi ovde imali za dlaku boljeg reditelja od svetkih reditelja. Ali nismo znali to da cenimo i utoliko je ovaj napor da se od zaborava otrgne

jedan veliki autor, koji nije bio samo reditelj nego i slikar i pisac. Da se podsetimo da je on, kada je bio taj crni talas za naš film, a ne ovaj beli, a jeste zapravo crni, da je on sam najviši domet svestke kinematografije“, zaključio je Emir Kusturica, koji je posle poklona publici održao konferenciju za medije u foajeu pozorišta sa Slobodom Mićalovićem i direktorkom Leskovačkog kulturniog centra Sanjom Conić.

Milica Ivanović