Leskovčanin Marjan Cvetanović zatekao je jutros neprijatnu sliku u svom dvorištu kada je nabasao na beživotno telo oral u svojoj bašti.

Reč je o orlu Mišaru, a ovaj čovek sumnja da je nesrećna ptica zapravo otrovana.

“Trovanje je postala česta pojava s obzirom na činjenicu da u poslednje vreme teško da možeš da vidiš živu mačku u komšiluku. Razumem da imate problem s miševima, ali koristite lepak ili neko drugo sredstvo”, poručuje nesavesnim komšijama ovaj Leskovčanin.

Kako tvrdi ovaj ljubitelj životinja, u poslednje vreme su najčešća meta trovača zapravo napušteni golubovi koji gospodare već nekoliko godina nebom nad Leskovcem, stacionirani na krovu zgrade Pošte, Hotela Beograd I Osmospratnice.

Inače, orao Mišar je jedna od najlepših grabljivica koja boravi na ovim prostorima. Područje rasprostranjenosti mišara ne prelazi mnogo granice Evrope. Izvan Evrope opažen je u Turkestanu, i preko zime u severnoj Africi. U Velikoj Britaniji gotovo je iskorenjen, ali u južnoj Skandinaviji, srednjoj Evropi i srednjoj Rusiji, Danskoj, Nemačkoj i podunavskim zemljama je, naprotiv, jedna od najčešćih grabljivica. U srednjoj Evropi ostaje obično i za vreme zime, a iz severnih delova Evrope veći deo ptica u jesen se seli, i to u septembru i oktobru, a vraća se u njih u martu ili aprilu.

Uvežbani posmatrač prepoznaće mišara na prvi pogled bez obzira na to da li ovaj sedi ili leti. Obično sedi uvučen u sebe, ili perje mu nije priljubljeno uz telo. Leti polagano, ali lako, gotovo nečujno i duge pruge prevaljuje lebdeći. Zaista je divan prizor kad oba stara mišara pod vedrim proletnjim danima, a i kasnije, izvode lepe krugove iznad šume.