Trinaest godina, dve godine bavljenja fotografijom i tri grupne izložbe – ovako se ukratko može sažeti priča o Darji Stojanović, devojčici iz Leskovca koja, kroz objektiv, u svetu koji nas okružuje pronalazi detalje koje drugi ne primećuju.
Ko je prvi otkrio tvoj talenat?
Kao mala sam volela da crtam. Tada su moji roditelji prvi put uočili da umem da primećujem detalje na koje drugi ljudi ne obraćaju pažnju. Kada sam imala 6 godina, jedan crtež mi je objavljen u „Politikinom Zabavniku“. Ali, tada su pored mog imena napisali da imam 9 godina; nisu verovali da šestogodišnje dete može tako da crta. Neko vreme sam pohađala školu crtanja „Da Vinči“ u Nišu. Zaista sam uživala u slikanju i volela sam da učestvujem na takmičenjima. Jedne godine sam dobila prvu nagradu za crtež Leskovačkog karnevala.
Kada si počela da se baviš fotografijom?
Iako sam prvu fotografiju napravila sa 3 godine, ozbiljno se ovom umetnošću bavim poslednje dve i po godine, kada sam od roditelja na poklon dobila profesionalnu kameru. Učila sam najpre kroz samostalno isprobavanje različitih mogućnosti foto aparata a zatim i kroz specijalizovane kurseve. U slobodno vreme često gledam fotografije drugih fotografa i od njih učim. U fotografiji je pored talenta važna i strast. Jedino uz potpuno posvećenost mogu da se očekuju rezultati.
Gde nalaziš inspiraciju i šta najviše voliš da fotografišeš?
Priroda i životinje su nešto što mi nikada neće dosaditi. Volim da fotografišem životinje u pokretu. Važno mi je da svaka fotografija ima neku priču, da nije samo puka reprodukcija jedne scene. Vrlo često fotografijama dajem naslove. Posebno mi je draga fotografija jednog detalja stare žičane ograde koju sam načinila u dvorištu svoje babe i dede. Tu fotografija mi je donela i prvu zaradu. Nije u pitanju bila velika suma ali je mene motivisala činjenica da je kupac iz Saudijske Arabije. To samo pokazuje da fotografija, kao i druge umetnosti, govori univerzalnim jezikom koji svi razumeju. U poslednje vreme radim u malom improvizovanom studiju u svom stanu gde eksperimentišem sa krupnim planovima i različitim efektima.
Koji je najveći uspeh koji si do sada postigla?
Često učestvujem na foto konkursima i već nekoliko puta sam dobijala priznanja i pohvale. Međutim, najveći uspeh mi je bio u septembru 2019. godine kada je moja fotografija Suve planine, na konkursu „impactECO“, uvrštena među 10 najboljih. Možda to i ne bi bila značajna vest da na konkursu nije učestvovalo 2000 fotografija i da ja nisam bila jedino dete. Ta fotografija je bila izložena u Beogradu, u galeriji „Madlenianum“. Ujedno, to je bila i moja prva grupna izložba. Nedavno su dve moje fotografije bile izložene na grupnoj izložbi Centra za omladinski i društveni razvoj „Res Polis“. Takođe, još tri fotografije su mi uvrštene u godišnji katalog Foto saveza Srbije. Na dosta konkursa ne mogu da učestvujem jer su namenjeni punoletnim fotografima.
Kako bi najbolje objasnila svoj način rada?
Cilj mi nije da u svetu koji me okružuje pronalazim neobične stvari. Pre bih rekla da pokušavam da u prvi plan istaknem one detalje koji su tu ali ih drugi ne primećuju. Želja mi je da pokažem da sve što vidimo u sebi sadrži lepotu. Moj zadatak je da tu lepotu kroz fotografiju pokažem u njenom punom sjaju. Mislim da je ona izreka da je lepota u očima posmatrača, bar kada je reč o fotografiji, potpuno istinita.
Nedavno si u svojoj školi „Sveti Sava“ u Nišu održala javni čas o fotografiji. Kakve su bile reakcije tvojih drugara i nastavnika?
Ideja tog javnog časa je bila da, kroz priču o tome kako obrađujem fotografije, pokažem da ne treba uvek svemu slepo verovati. Digitalni mediji često šalju lažnu sliku koju mladi prihvataju bez razmišljanja i prema tome formiraju svoje mišljenje. Pokušavam da pokažem da je uvek moguće pronaći drugačiji, mnogo lepši način da se na sebe skrene pažnja. Ovaj javni čas je bio medijski propraćen i u lokanim niškim medijima i u „Blicu“. To nisam shvatila kao ličnu promociju nego kao priliku da svojim vršnjacima pokažem jednu drugačiju sliku odrastanja od one koju mladi sve više prihvataju.
Kakvi su ti dalji planovi?
Iako sam već dobijala ponude da fotografišem neke proizvode i proslave, za sada mi je cilj da u fotografiji uživam i da se što više usavršavam. Volela bih da svojim vršnjacima pokažem da godine nisu prepreka da u onome što rade budu uspešni i da ima toliko lepih stvari kojima bi mogli da se bave. Ne mora to da bude fotografija; bilo koji vid kreativnog izražavanja, umetnost ili sport mogu da budu alternativa nasilju i agresivnim igricama.
Verujemo da ce citaoci Jugmedie u najskorije vreme imati priliku da citaju pricu o nekim novim upesima Darje Stojanovic, jos jednog talentovaog deteta kojim Leskovac i jug Srbije mogu da se ponose.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
