U ponedeljak 20. februara Pokret mladih Niša je podelom flajera sa jasnim porukama u centru Grada obeležio Svetski dan socijalne pravde.

„Ovaj dan nas podseća na to koliko je važno da društvo počiva na vrednostima – biti solidaran, iskoreniti siromaštvo i povećati zaposlenost, omogućiti dostojanstven rad, poštovanje različitosti, rodnu ravnopravnost i poštovanje prava ranjivih društvenih grupa, poput osoba sa invaliditetom i smetanjama u razvoju.

Ovaj dan nas takođe podseća da je sve više mladih koji se odlučuju da nakon završetka fakulteta napuste svoju zemlju. Neki za boljim uslovima školovanja, neki od njih za boljom platom.

Kako mladi ne bi dalje odlazili iz Srbije ili kako bi se makar smanjio njihov odlazak, smatramo da je potrebno da se država pozabavi sledećom problematikom:

– Ponuda posla – Što se tiče ponude poslova, smatramo da je ona trenutno veoma mala, i to ne u smislu slobodnih radnih mesta, nego u smislu različitih delatnosti. Sve više se pretvaramo u potrošačko društvo i traže se uglavnom trgovci i menadžeri prodaje. Svedoci smo da se otvara sve veći broj trgovačkih lanaca, hipermarketa i tržnih centara, a da domaćih kompanija koje se bave proizvodnjom gotovo i nema. Stranih ima, ali radnike koji rade u proizvodnji uglavnom tretiraju kao da dolaze iz zemalja trećeg sveta.

– Prijava radnika – Kod nas je prijava radnika, nažalost, postala benefit, a i onaj ko je prijavljen uglavnom je prijavljen na minimalac, dok ostatak novca (ako ga i prima), dobija u koverti. Država mora da se pozabavi proverom poslodavaca, da li prijavljuju radnike, a i iznosima tih prijava, jer je nemoguće da u firmi 95% radnika ima tu istu platu, svi izuzev direktora odnosno vlasnika firme. Prijava na minimalac dovodi do toga da ljudi ne mogu najobičniji kredit da uzmu. Kako onda taj neko da jednog dana uzme kredit za auto, a kamoli stan?

– Visina plate –  Mala su primanja u državi. Manite se Beograda. Osvrnite se na mesta kao što su Niš, Bor, Majdanpek, Vranje… Ljudi rade za po 250 evra. Ne rade čak ni za minimalac, nego i od tih primanja moraju poslodavcu da vrate određenu sumu.

Kako bilo ko može da očekuje da sa tim novcem mladi osnuju porodicu, osamostale se i žive život dostojan čoveka?

– Uslovi rada – Uzeti slobodan dan kod nas pretvorilo se u čitav proces gde je za uzimanje istog potrebno poslati pismenu najavu minimalno nedelju dana ranije, a opet je pitanje da li će neko dozvoliti taj slobodan dan. Slično je i po pitanju godišnjeg odmora, gde se onaj ko ima 20 dana godišnjeg odmora može smatrati srećnim.

Prekovremeni rad u većini slučajeva nije plaćen i smatra se normalnim, i samo onaj ko ostaje prekovremeno može se smatrati posvećenim firmi. Takođe, sve češće viđamo oglase u kojima najnormalnije piše da je obavezno radno vreme 9 sati. Od radnika se još zahteva da obavlja razne poslove koji prilikom zapošljavanja nisu naglašeni niti su u ugovoru navedeni.

– Zapošljavanje preko veze i stranačko zapošljavanje – partijska knjižica mora da prestane da bude ulazna karta umesto diplome za radno mesto i poziciju u javnom sektoru.

– Zaštita radnika – Ovde pre svega mislimo na zaštitu radnika od gubitka posla. Većina ljudi kod nas ostaje na svojim radnim mestima iz prostog razloga što se plaši za svoj posao. Dakle, briga države za radnika koji je izgubio posao gotovo da i ne postoji. Finansijska pomoć je mizerna, a pomoć pri pronalasku novog posla je misaona imenica.

– Zdravstvo, školstvo itd. – Stanje u ovim sferama je zabrinjavajuće baš iz razloga što nam stručni kadar odlazi i uskoro nećemo imati nikoga da nas leči, uči niti da se bavi osnovnim socijalnim delatnostima.

Ovo je samo spisak osnovnih stvari na koje bi država trebalo da obrati pažnju i sa kojima bi trebalo da se pozabavi. Nema tu puno neke filozofije, samo da se malo više sluša glas naroda, a malo manje sedi u fotelji i stvari bi se mogle pomeriti sa nulte tačke“- istakli su iz Pokreta mladih Niša.