Na oglednom polju lavande Gorana Tasića iz Korbevca kod Vranjske banje berače je prošle subote dočekao roj pčela i leptirova koji su se prosto utrkivali ko će da sleti na najlepši cvet ove biljke od koje se sprema najukusniji čaj. Preneraženi prizorom berači ustuknuše pred ovolikim brojem pčela na jednom mestu.

Sve njih, međutim, ohrabri domaćin rečima da ne prave nagle pokrete prilikom branja i da će pčele same da se sklone.Ova “caka” odmah upali čim krenu berba, pa su makaze i srpovi u rukama berča učinili svoje. Neki su cvetove lavande pokušali da beru golim rukama, ali brzo odustadoše od toga kada im njihovo stablo zaseče dlanove.

U Srbiji lavanda nije autohtona biljka. Najviše se gaji u Sićevačkoj klisuri

Svi oni su imali sijaset pitanja na tu temu lavande za Nadu Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, kada je došla da isprati berbu. Ona im je zajedno sa domaćinom objasnila da se na ovom oglednom polju na organski način uzgaja lavanda francuske sorte “Vero” koja je zasađena pre tri godine i da je veoma zadovoljna ostvarenim prinosom.

“Podizanjem ovog zasada hteli smo da ovdašnjim poljoprivrednim proizvođačima pokažemo da se organska proizvodnja ne primenjuje samo u ratarstvu. Na gazdinstvu Gorana Tasića prethodne godine smo imali ogledno organsko polje sa heljdom koja je takođe dalo odlične prinose. Cilj nam je da našim poljoprivrednicima ukažemo na prednosti koje daje  organska proizvodnja”, naglasila je Lazović Đoković.

Lavanda se gaji zbog njene dekorativnosti i lekovitosti. Od njenog svežeg cveta prave se etarska ulja, osušeni cvet se može koristiti kao čaj kod poremećaja raspoloženja, zamora, nesanice, lošeg varenja, odnosno, nadimanje i grčeva. Takođe, osušen cvet i grančice se u kupkama i protiv moljaca. Za spoljnu upotrebu etarsko ulje od lavande koristi se kod poremećaja periferne cirkulacije pa se dodaje preparatima koji se utrljavaju u kožu. Od etarskog ulja pripremaju se i preparati koji se koriste kao zaštita od ujeda komaraca

Podsećajući da je Goran prošao trogodišnji pripremni period pre nego što je počeo da se bavi organskom proizvodnjom, Lazović  Đoković je istakla da taj period nije skraćivan sa ciljem da se on što bolje pripremi jer organska proizvodnja zahteva primenu strogih pravila.

“Vreme je pokazalo da je organska proizvodnja naša budućnost pa je otuda veliki broj fungicida, pesticida i herbicida povučen sa tržišta i sve više se primenjuje biloška zaštita”, podvukla je Lazović Đoković.

Ona je takođe naglasila da u Pčinjskom okrugu nije došlo do povećanja broja domaćinstava koja se bave organskom proizvodnjom, ali da se na jugu Srbije sve više primenjuje takozvana integralna proizvodnja, koja je pogotovo zastupljena u Leskovcu. Ovakav način proizvodnje će se sve više širiti među proizvođačima jer se Evropskoj uniji ne mogu više prodati proizvodi koji sadrži aktivne materije u plodu.