Kukuruz u Pčinjskom okrugu koji je ove godine posejan na skoro 10.000 hektara nalazi se u fazi formiranja dva do šest listova, pa stručnjaci vranjske Poljoprivredne službe poručuju ratarima da što pre krenu sa primenom zaštite od korova, međurednom obradom i prihranom zemljišta. U prvim fazama razvoja kukuruza, dva do tri lista, paralelo sa njihovim porastom  mogu da se pojave korovi poput  palamide, ambrozije, gorušice, tatule… , a koji ukoliko ih ratari ne eliminišu na vreme mogu naneti veliku štetu ovoj kulturi. Otuda se oni trebaju suzbijati isključivo herbicidima u optimalnoj fazi za tretman kada mogu da se postignu i najbolji rezultati. Izbor herbicida nakon nicanja kukuruza zavisi prvenstveno od strukture i veličine korova, ali i od njegove razvojne faze.

„U tom slučaju neophodno je primeniti herbicide koji deluju na većinu najproblematičnijih širokolisnih i uskolisnih korova u kukuruzu, a alternativno rešenje herbicidima je međuredna kultivacija dokle god postoji mogućnost ulaska mašina u polje, a da pri tom ne dođe do oštećenja biljaka“, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Kukuruz je, prema njenim rečima, okopavina kojoj korovi u periodu formiranja dva do četiri lista, pa sve do desetog, odnosno dvanaestog mogu naneti štetu.

“Prvo međuredno kultiviranje u fazi tri do četiri formirana lista kukuruza obavlja se na dubini od šest do osam centimetara zbog još uvek slabo razvijenog korena. Drugo kultiviranje se obavlja kada biljka ima sedam do devet listova i bolje razvijen korenov sistem, a da ne bi došlo do njegovog oštećenja dubina obrade treba da bude nešto plića i to od četiri do šest centimetar.”, savetuje Lazović Đoković i dodaje da se može primeniti i treća kultivacija ako za tim ima potrebe i ako dozvoljavaju vremenski uslovi.

U tom slučaju posebno treba paziti na dubinu obrade koja zavisi od razvijenosti biljke, kako njenog korena, tako i nadzemnog dela, kako ne bi došlo do oštećenja.

Dobra većina današnjih kultivatora je opremljena i dodatkom za primenu đubrenja, pa se uz kultiviranje sprovodi i prihrana kukuruza. Ona se obavlja u jednom ili dva prohoda prilikom međuredne kultivcije kako bi se istovremeno provetrilo zemljište i unelo đubrivo te tako bilo pristupačno biljci u što bržem vremenskom intervalu.

“Kada je reč o azotnim đubrivima uvek ih treba rasturati na više obroka, budući da se ovaj element brzo gubi u zemljištu. Prihranu nikako ne treba obaviti rasipačima “odoka” jer tada đubrivo pada na biljku i može je oštetiti, posebno ako uđe u njeno srce. Druga prihrana najčešće se obavlja folijarno, sa najviše do četiri odsto rastvora uree, u zadnjem mogućem prohodu dodavati i mikro- elemente kao što su cink, selen i bakar”, poručuje lazović Đoković.

Ovogodišnji rod kukuruza umnogome će zavisiti od vremenskih prilika tokom leta. Kritičan period u Pčinjskom okrugu je od polovine jula do sredine avgusta i to je glavna determinanta za formiranje prinosa.  Kasnija setva uticaće i na berbu kukuruza i na hemijski nutritivni kvalitet, ali bi moglo doći i do pojave nekih fitopatogenih gljiva pre svega roda fuzarijum i aspergilus.