Da li Bog vidi, čuva i brani siromahe, biblijsko je pitanje ili je u slučaju bolesne i polugladne beskućnice Slavice Stojanović iz Leskovca samo sreća učinila da ona održi život u napuštenim kućama bez prozora i vrata i zimi bez vatre?
Ova žena je sa sinom dugi niz godina živela u napuštenoj kući iza zgrade Leskovačkog Kulturnog centra u centru Leskovca, u Ulici Cara Lazara, ali je ta kuća izgorela pre nekoliko godina i od tada je postala nevidljiva za širu javnost.
Ovih dana stanari ulice Đuke Dinić na periferiji Leskovca primetili su samu i premrzlu ženu u kući bez vrata, prozora i bez dela krova i dojavili svom parohu Miroslavu Jovanoviću, koji je, kaže, iznenađen što tako krhka i teško pokretna žena živi na vetrometini.
„Ja znam nju i njenog sina od ranije, ali nisam znao da sada živi u ovom delu grada u kući koja je davno napuštena i čijem se vlasniku izgubio trag. Zaista sam duboko dirnut i sve što je u mojoj moći preduzimam da joj olakšamo život“, kaže sveštenik za Jugmediu.
Jovanović je član Upravnog odbora Crvenog krsta pa je svoje kolege odmah alarmirao.
„Ona prima socijalnu pomoć i jedan odbrok iz Narodne kuhinje, ali taj obrok u poslednje vreme ne stiže do nje, pa smo izdejstvovali da dobije novu karticu i da joj se donosi hrana“, priča.
Pročitajte još o sudbini Slavice Stojanović:
Centar za socijalni rad je Slavici nudio smeštaj u Centru za nezbrinuta lica u Velikom Trnjanu kod Leskovca, tamo gde je smešten njen sin, ali ona je odbila jer je žena iz grada i ne bi da živi na selu.
„Sada ne znam kako stvari stoje sa tim prihvatilištem za beskućnike jer mi je rečeno da su popunjeni kapaciteti, odnsono, da su tu smeštene neke porodice iz kuća gde se nedavno u Leskovcu pojavilo klizište“, priča paroh.
Slavica Stojanović, koja ima više dece, živi u broju 4, sama. Naši novinari su i ranije pokušavali da saznaju kako se kao majka troje dece našla na ulici, ali njena priča je i onda bila nepovezana, pa smo odustali od toga. U svakom slučaju, ženi koja izgleda 15 godina starije, treba pomoći. A sutra je Uskrs, dan za darivanje.
BONUS VIDEO
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Joj pa kad penzioneri magrnu u taj kafic a hoce li taj objekat da ima odeljenje za odlaganje staka i stapova
Slavicu znam skoro 40 godina. Ona jeste žena iz grada. Dok je njen suprug Šilja bio živ, i njen život je bio sasvim drugačiji.
Kao porodica su oduvek oskudevali, ali mislim da nikada nisu bili bukvalno gladni i smrznuti, kao što su to danas. Pokojni Šilja se bavio sakupljanjem sekundarnih sirovina, a kadgod je imao priliku, rmbačio je za nadnicu. Sećam se da je voleo da popije, ali nasilan nije bio nikada. Kako mi je odavno pričala moja draga pokojna teta Ljiljana koja ga je poznavala i pomagala oduvek, bio je jak i pošten čovek. Ni posle toga nikada nisam čuo da je Šilja ikada posegao za nečim tuđim.
Koliko se sećam, Slavica i Šilja su imali četvoro dece? Pamtim i da im je jedina devojčica izgorela ili se ugušila u požaru još kao beba, u kući u Niškoj ulici u kojoj su nekada živeli. Ta kuća je pripadala poznatoj leskovačkoj lekarki, ali je kasnije preko nje prošla ulica pa su iseljeni. Govorkalo se da je požar u trenutku roditeljske nepažnje, prouzrokovao njihov najstariji sin, poznat pod imenom Tapi koji je tada i sam bio dete.
Sećam se i da je Slavica neku godinu pred Šiljinu smrt, polomila nogu. Prelom nije lečila, pa je kost srasla pogrešno. Tako je od zdrave i jake žene postala težak invalid. Posle Šiljine smrti, nastupio je totalni sunovrat čitave porodice. Mislim da je jedan Tapijev mlađi brat, još kao dete zaglavio u popravnom domu. Za razliku od i dan-danas nedoraslog Tapija, taj je bio savršeno bistar. Nadam se da je živ i zdrav, i da mu je bolje nego što je njegovim najrođenijima.
O Tapiju neću ništa loše reći. Kao dete je bio umiljat i presladak. Iznosio je grdne džempere i pantalonice od moje mlađe sestre. Mnogi su ih pomagali. Bilo je to mnogo bolje vreme od današnjeg, i svi smo tada bili mnogo bolji ljudi. Tapiju sam poslednji put dao novac pre desetak godina. Rekao sam mu da kupi hleb i kafu i odnese majci. Video sam da je kupio cigarete. Otad se pravim da ga ne poznajem. Znam da to nije ni hrišćanski ni ljudski, ali ne želim više da saučestvujem u toj zlehudoj sudbini, niti da gajim lažan osećaj da nekome pomažem.
Njegovu majku nisam video već dugo. Iskreno, iznenađen sam da je uopšte živa. Pre tridesetak godina, bila je relativno mlada žena sa snažnim i vrednim mužem i gomilom malene dece. A onda se život i čitav svet sručio na nju, i jadnica već decenijama hoda po svojoj Golgoti. Ne znam šta bih više rekao o Slavici u ovo Veliko subotnje veče… Znam da nije jedina. Znam da to što je zadesilo nju, može zadesiti svakog od nas. Znam da smo u slučaju Slavice i svih drugih „Slavica“, svi mi zakazali kao ljudi, kao društvo i kao država. Znam da danas nije dobila paket, jer nema penziju pa je sistem ne vidi. Pa čak i da ga je dobila, šta bi jadnica sa njim? Treba sve to skuvati. A na čemu?
Oca Miroslava poznajem. Divan i energičan čovek koji mi je krstio najmlađe dete u Rudarskoj crkvi. Siguran sam da će učiniti sve što je u njegovoj moći, ali… I on je samo čovek, a Slavica je ipak problem sistema koji ne funkcioniše.
Sutradan je veliki praznik. Neka vam je srećan ljudi. A vi koji znate ovu adresu i kojima je blizu… odnesite neko jaje, sevap je. Ko što odavno reče najkrotkiji koji je živeo u ova naša „vučja“ vremena:
– Budimo ljudi!
Postovani stvarno je sramota je zena ima zivog devera odnosno njen pokojni muz Silja ima rodjenog brata koji zivi u …
….
Šilja je stajao sa nadničarima u Niškoj ulici kod pijace i čekao da ode negde u nadnicu i zaradi neki dinar. To može i Tapi, u punoj je snazi. Nego mu je lakše da mu neko udeli neku milostinju, koliko da ima za cigare i parče hleba.
Imate stanove u dvoristu crkve dobijene na poklon od drzave pa udelite milost bozju pruzanjem utocista za ove beskucnike. Dajte vi primer, ne prebacujte na druge.
Zašto,pa crkva nije ustanova socijalne zaštite to treba država da radi,znate li vi koliko takvih ima po čitavoj Srbiji gladnih,bez stana ili kuće sistem ih ne vidi i ne želi da bilo šta pokrene,socijalne službe čemu služe.Žalosno ali nisu svi uspeli da se snađu,dobiju državni posao stan,penziju a na njihova mesta dolaze njihova deca unuci npr.krknobabići i sl.imaju po pet šest radnih mesta,članovi upravnih odbora,poslanici ili odbornici a neko nemože da dobije jedno radno mesto,e od tih treba naplatiti ekstra porez na dohodak,imovinu i dati i pomoći sirotinji.NADAM SE DA ĆE DOĆI TAJ DAN DA LOPOVI DRŽAVNI POLOŽE RAČUNE KAKO SU STEKLI NA 1000m2 nekretnina u zemlji ali i inostranstvu,devizne račune širom sveta,jednoga dana će morati da polože račune i vrate oteto od naroda.
Zena prima socijalnu pomoc, besplatan topli obrok, povremene dodatne novcane pomoci i ponudjen joj je dostojanstven smestaj o trosku drzave.
Dali narode srpski vi ovo smatrate uređenom državom.
Da nam se deca leče SMS porukama,gladnih i beskućnika je sve više,penzioneri sa primanjima od 10000-15000 din.kako mislite da preživljavaju ti ljudi dok na drugoj strani imate privatnih bolnica po srbiji samo se pitam odakle doktoru pare da napravi bolnicu,opremi skupim aparatima,a redovi za operacije ili skener.Za operaciju kuka spiskovi,redovi mesecima se čeka ali ima tajna ili da si clan snsOVACA ili 500 € i nema čekanja, državne funkcionere sa vilama i stanovima a plata im nije zvanično ni 1000€ ODAKLE IM TO BOGATSTVO SKUPA KOLA LETOVANJA ZIMOVANJA u skupim hotelima.
PROBUDI SE SRBIJO.
Čije plate, premijeru?
Ode pola Srbije trbuhom za kruhom.
Beže od vašeg boljeg života!
Redakcijo srecan vam praznik i da mi odgovorite zasto je moj komentar skracen za skoro 2/3 i da li je to nesto lose kad se kaze da njen dever dobro stojeci a nece da joj pomogne nego se ceka na druge ljude.
Srećan Vama i svim čitaocima Uskrs.
Skraćen je komentar jer zadire u život osobe koja nije pomenuta u tekstu
i koja može da nas tuži.
Centar leglo zmija .
Laka ti zemlja dušo namučena.