Vranjanac Jovica Ilić i ove zimske dane po čitav dan provodi na svom gazdinstvu u Pavlovcu, nedaleko od Vranja, gde na električnom mlinu od  spelte pravi brašno. On žuri da što pre kupcima iz Srbije isporuči naručeno brašno. Otuda ovaj mlin zasutavlja samo kada pravi pauzu. Tada su obavezno u pogonu ljuštilica koja speltino zrno odvaja od ljuske i selektor koji odvaja zdrava zrna od polomljenih. Gotovo brašno on pakuje u vreće od po 10 kilograma i uredno slaže na gomilu kako bi bile spremne za transport. Za svoju robu on ima i urednu deklaraciju kojom kupcima garantuje kavlitet.

„Letos sam sa 30 hektara zasejanim speltom skinuo oko 130 tona prvoklasnog roda. Iako sam prvi put u životu sejao ovu poljoprivrednu kulturu ostvario sam fantastičan prinos od 4,5 tone po hektaru. Kada sam je zasejao nisam mogao ni da pretpostavim da ću dobiti ovakve prinose jer nisam imao iksustva u proizvodnji ove žitarice“, priča Jovica.

On nije imao probleme ni sa obradom zemljišta jer je postupak prilikom sejanja spelte isti kao i kod pšenice. Osnovnu obradu zemljišta za speltu moguće je obaviti na dubini od 20 do 25 cm i to samo dve do tri nedelje pre setve. Seje se od oktobra pa sve do početka novembra sa 180 do 220 k/h semena. I ulaganja su manja u odnosu na proizvodnju klasične pšenice i to je presudilo kada je odlučio da se bavi proizvodnjom spelte. Ovo pogotovo kada je saznao da je pogodna i za organsku proizvodnju.

„Speltino brašno koje proizvodim je izvanredno za ljudski organizam. Spelta se lakše vari u ljudskom organizmu i ne stvara osećaj nadutosti koji se često javlja kada čovek pojede pun tanjir testenine ili nekoliko komada hleba. Otkako sam počeo da proizvodim speltu moja porodica u ishrani isključivo koristi speltino brašno. Kada moja supruga umesi hleb od pola kilograma speltinog brašna, 350 grama mlake vode, kašičicu soli i maslinovog ulja po želji i ispeče ga u rerni svi mi nestrpljivo čekamo da odlomimo po koji zalogaj“, kaže Jovica.

Devet milenijuma stara žitarica Triticum spelta, poreklom iz južne Azije, spelta je po izgledu slična pšenici, pa je zovu i prapšenica, iako joj je spoljašnji omotač zrna znatno tvrđi.

Planirao je Jovica da i ove jeseni zaseje više površina pod speltom ali ga je u tome omela suša. Uspeo je da zaseje samo deset hektara, a pšenicu sorte Simonida i Renesansa na pedeset i dva. Spelta je zajedno sa zasejnom pšenicom formirala treći list i tako jak korenov sistem da joj ne mogu nauditi niske temperature ako se spuste čak i do minus dvadeset Celzijusovih stepeni. Preostale površine na iznajmljenom imanju od 110 hektara on će na proleće zasejati sojom, a kasnije će posaditi i papriku ajvarku.

“Sada kada su mi iz IPARD programa odobrena sredstva za realizaciju projekta vrednog oko sedamnaest miliona dinara za kopanje tri bunara, adaptaciju potojećeg bazena za vodu, pošljunčavanje puta i dovođenje vode do njega, moći ću da za zalivam sve poljoprivredne kulture koje budem proizvodio na imanju. Početkom decembra imao sam takozvanu nultu kontrolu koja se na terenu uverila da se stanje poklapa sa projektnom dokumentacijom. To znači da uskoro teba da očekujem i rešenje iz Ministarstva poljoprivrede, a samim tim i da mogu da počnem sa realizacijom projekta na terenu, a koji bi trebalo da završim do jula meseca iduće godine”, objašnjava.

Novčana sredstva iz  IPARD programa Jovica je dobio u oštroj konkurenciji. Na adresu Ministarstva poljoprivrede za ova sredstva konkurisalo je četiristo poljoprivrednih proizvođača, a među njima i nekoliko iz Pčinjskog okruga. Pri prvom rangiranju Jovica se našao na petom mestu tako da je odmah znao da ima dobre šanse da dobije sredstva za projekat. On je u pripemanje projekta uložio mnogo znanja i truda. Kaže da mu za prikupljanje dokumentacije nije bilo potrebno mnogo vremena, ali da je oko drugih tehničkih detalja morao da angažuje agenciju specijalizovanu za ove poslove da bude veza između njega i Ministarstva poljoprivrede