Opština Bela Palanka predstavlja svoje brendove: belopalanačku banicu i belopalanačku papriku  vrtku od koje se mogu pripremiti razne vrste jela, a gastro-turizam predstavlja veoma značajnu granu razvoja opštine Bela Palanka, kažu u Turističkoj organizaciji koja godinama promoviše stare recepte i prenosi tradiciju s kolena na koleno.

“Mi se trudimo da preko gasto manifestacija kao što su „Dan proje“ u Crvenoj Reci svake godine povećamo broj učesnika i da očuvamo manifestacije u mesnim zajednicama a i dovodimo grupe turista iz cele Srbije kao i iz inostranstva koje su željni domaćih proizvoda”, ističe Lilić.

U kafanama i restoranima se mogu probati različiti vidovi banice, sukana belopalanačka sa ovčjim sirom, sa integralnim brašnom, slatka banica i sa jabukama i još mnogo drugih.

“Belopalanačka trpeza se ne može zamisliti bez paprike „vrtke“. Može se koristiti u svežem ili suvom obliku i kao začinska paprika”, dodaje direktor.

Prema njegovim rečima u  centru Bele Palanke nalazi se jedinstveni spomenik na svetu koji je posvećen ženi –domaćici.

“Belopalančanka sa banicom ne predstavlja samo poklon članicama udruženja ’’Miris zavičaja’’ koje je i idejni tvorac manifestacije “Dani banice”  već i svim belopalančankama koje su kroz vekove sačuvale našu tradiciju”, objašnjava direktor.

„Dani banice“ je turističko gastronomska manifestacija  takmičarskog karaktera i neguje običaje, kulturu i tradiciju ovog kraja Srbije.

Ova manifestacija pokušava da sačuva od zaborava stare kulinarske recepte naših baka i da ih prenese dalje kako su se oni i prenosili „s kolena na koleno“ kroz istoriju.

Inače, banica je beskvasna pita sa razvijenim korama, punjena prevrelim sirom i zalivena mašću.

“Domaćice najčešće kažu da naziv banica potiče od reči banuti, jer se banica može puniti bilo čime što je domaćici dostupno kad banu gosti”, otkriva Lilić.

Lilić dodaje da se uveliko  radi na pripremi 15. manifestacije „Dani banice 2020“ koja će biti održana od 7. do 9. avgusta iduce godine u kompleksu parka „Vrelo“.

“Za posetioce svake godine spremamo brojna iznenađenja i novine. Na manifestaciji biće za svakoga ponešto i inostranih kuhinja i bogatih sadržaja za decu kao i za takmičare”, kaže direktor.

Ističe da se već  tri godina vredno radi na zaštiti paprike „Vrtke“ i sukane belopalanačke banice sa ovčjim sirom.

“Nadamo se uskoro da će i belopalanački proizvodi imati oznaku geografskog porekla i da ćemo se tako lakše plasirati i na inostranom tržištu a i omogućiti izvoz ovih naših jedinstvenih proizvoda. Belopalanačka vrtka je lokalni naziv za papriku jedinstvenog izgleda, mirisa i ukusa”, objašnjava nam direktor.

Naziv „vrtka“ dobila je prema svom obliku, odnosno blagom spiralnom uvrtanju od drške ka vrhu prilikom sušenja. Nastala je kao rezultat specifičnih agroekoloških uslova belopalanačke kotline. U belopalanačkoj kotlini se gaji odavno i zahvaljujući starim baštovanima održala se do današnjih dana.

Nezamenljiva je za pripremu tradicionalnih jela belopalanačkog kraja. Upotrebljava se u svežem, a najviše u suvom stanju. Nezamenljiva je i za pripremu tradicionalnih jela belopalanačkog kraja, razne vrste  pretrnica, salate, prženo i naravno punjene paprike. Upotrebljava se u svežem, a najviše u sušenom obliku.

“Ako želite da probate tipične ukuse i recepte kao što su belopalanačka punjena paprika vrtka sa mesom i pretrnica sa prlenom paprikom vrtkom i prevrelim ovčim sirom  morate doći u Belu Palanku”, preporučuje Lilić.

Direktor Turističke organizacije ove opštine ističe da je poseta turista zadovoljavajuća  i da za samo 3 dana trajanja manifestacije kroz Belu Palanku prođe preko 30.000 ljudi.

“Takođe vikendima turisti organizovano dolaze da posete Belu Palanku, to su većinom organizovane grupe turista iz Bugarske a i turista trećeg doba najviše iz Beograda. Poslednjih godina sve je više i ekskurzija dece mlađeg uzrasta koje posećuju Belu Palanku. Nama nedostaju generalno smeštajni kapaciteti i više sadržaja za planinare i za razvoj adrenalinskog turizma gde se u svetu beleži njegov rast”, smatra Lilić.

Zaključuje da trebaju iskoristiti blizinu Suve planine kao i očuvanu i netaknutu prirodu za razvoj foto safarija, kao i organizovanje edukacija i seminara za biologe , speleologe, mikologe i ostale zaljubnjenike u prirodu.

Rekonstrukcija arheološkog nalazišta Remezijana

U toku je realizacija glavnog  arhitektonsko-građevinskog projekta rekonstukcije i revitalizacije arheološkog nalazišta Remezijana  i izgradnje  trga sa fontanom. Muzejska postavka je dostupna posetiocima, a prošle godine je izgrađen i trg sa fontanom i maketom antičke Remizijane.

Spomenik Septimije Severu iz 202.godine je zaštićen i revitalizovan. Revitalizacija lokaliteta predviđa, saglasno antičkom sadržaju, formiranje  još jednog dela , a to je kamerna sala u forumskim tabernama.

„Arheološki lokalitet „Remizijana“ je najvažniji deo kulturnog blaga naše opštine i njegovo uređenje obogatiće sadržaj turističke ponude ne samo opštine nego i regiona jugoistočne Srbije. Imaćemo atraktivno mesto dostupno široj stručnoj i naučnoj javnosti a pre svega i turistima“, kaže direktor Lilić.