VRANJE- Dok ga pojedini sugrađani posmatraju sa podozrenjem, a drugi pak njegov potez pozdravljaju sa oduševljenjem, Boban Mitić iz Vranja, samouvereno jaše na konju, premeravajući gradske ulice i trgove.

Ovaj rođeni Vranjanac, zapravo živi u Nemačkoj ali uvek koristi priliku da tokom letnjih meseci svrati u svoj porodični dom u selu Čukovac, nedaleko od Vranja.

Tada nagizda svoja tri konja i laganim kasom svakodnevno dolazi iz sela, samouvereno , kao kakav vitez.

“Imam dva konja rase araber i jednog američkog kasača na kome sada jašem. Ljubav prema ovim životinja gajim još iz mladosti kada sam maštao o sopstvenoj ergeli. To su inteligentne i druželjubive životinje, a ponovo imaju taj neki duh prkosa i neustrašivosti. Nije ni čudo što se snaga vrlo često poredi sa konjima”, govori ovaj tridesetosmogodišnjak.

Svestan je pažnje koju izaziva kada prodefiluje gradom ali ne vidi ništa čudno u svom ritualu.

“Uz sve  radne osobine konj je u davnini bio jedino prijevozno sredstvo, a nakon pasa, konj je jedina vrsta koja rado prihvata dresuru i ispoljava poslušnost prema vlasniku”, pojašnjava Mitić.

Njegovo paradiranje predstavlja pravu atrakciju za znatiželjne pogleda, jer vrlo često menja odevne stilove u zavisnosti od konja koga jaše ali i sopstvenom nahođenju. Ipak od odevnog predmeta nezaobilazan je šešir koji može biti kožni, slamnati ili od tkanine.

“U početku su ljudi bili veoma nepoverljivi, sklanjali se kada prolazim, sada se slikaju samnom i čak mi daju decu da zajedno prošetamo na konju”

Ipak, manji deo stanovništva ne želi da gleda konja na ulicama pa često zna da dobacuje dok ovaj konjanik prolazi gradom.

“Ljudi kao ljudi, uvek ćete imati ovakve i onakve, bitno da ja nikoga ne uznemiravam i ne ugrožavam. Ali sve češće imam problema sa pripadicima policije koji prete hapšenjem i interventnom jedinicom, a neuki su, ne poznaju propise, jer se ja, iako sam na konju, vodim kao pešak”prepričava Mitić

Dok priča sa dolepotisanim o slatkišima koji konji veoma vole, njegov ljubimac zabacuje grivu koja se presijava na letnjem suncu.

“Ove životinje su veoma svesne svoje lepote, a dužina griva njima predstavlja ponos. Svakog dana ih četkam po dva do tri puta, kako bi im dlaka bila mekša i sjajnija” pojašnjava on.

Na kraju razgovora , ovaj konjanik je laganim korakom sa svojim ljubimcem otišao u pravcu zalazećeg sunca, tiho i ponosno , kao i uvek do sada.

Milan Zdravković