Intervju sa Bojanom Jovićem rodom iz Leskovca, ocem 18-godišnje Ive, četvrtfinalistkinje Australijan opena, o opasnostima odgajanja teniskog čuda od deteta uradio je Ben Rotenberg iz Bouncesa.  Najveća vrednost toga što si na licu mesta kao novinar na turniru poput Australijan opena jeste mogućnost da razgovaraš sa ljudima koji su tu: igračima, trenerima, agentima i drugima.

Prenosimo u celosti:

Ali dok se 18-godišnja Kalifornijka Iva Jović nametala kao zvezda u usponu ovog ženskog turnira plasmanom u četvrtfinale, znao sam o kome najviše želim da razgovaram kada je reč o njoj — i znao sam da se ta osoba nalazi na drugoj strani okeana. Bojan Jović, Ivin otac, morao je da napusti Melburn prošle nedelje kako bi se vratio svom svakodnevnom poslu: on i njegova supruga Jelena — koji su se iz Srbije preselili u Sjedinjene Američke Države 2003. godine — oboje su rukovodioci apoteka i rade na različitim lokacijama Ralphs apoteke u Los Anđelesu.

Prvi put sam upoznao Bojana ovde prošle godine, kada je njegova ćerka kao 17-godišnjakinja stigla do drugog kola, i odmah sam bio impresioniran njegovim stavom i pristupom uvođenju ćerke u ovaj svet.

Sreo sam roditelje tenisera koji su ostavljali razne utiske, blago rečeno. Bojan je imao, činilo se, savršeno izbalansiran odnos bliskosti bez nametljivosti i zaštitničkog stava bez kontrole. Svoju ulogu je, bez pretencioznosti, opisivao kao „pratilac“, a o porodičnim ambicijama govorio je sa izuzetnom smirenošću: pravila WTA o starosnoj podobnosti, koja su često izvor pritužbi roditelja, za njega nisu predstavljala problem. Zapravo, iako je njegova ćerka pobedila u više mečeva u glavnim žrebovima gren slem turnira, ona još uvek nije ni postala profesionalka.

Iva Jović je bila rangirana na 191. mestu kada sam prvi put upoznao nju i njenog oca; godinu dana kasnije, nakon stabilnih rezultata i velikog skoka na rang-listi u septembru zahvaljujući osvajanju WTA 500 turnira u Gvadalahari, stigla je u Melburn Park kao 29. nosilac u ženskom žrebu.

Ipak, Jović je na ovom Australijan openu imala šta da dokazuje — i to je i dokazala: iz šestog pokušaja konačno je savladala protivnicu iz top 20, eliminisavši sedmu nositeljku Jasmine Paolini u trećem kolu. Zatim je tu pobedu potvrdila na upečatljiv način, deklasiravši Juliju Putincevu rezultatom 6:0, 6:1.

Jović, koja nikada ranije nije prošla dalje od drugog kola na gren slem turnirima, bila je najimpresivnija među šest američkih igrača — četiri teniserke i dva tenisera — koji su na ovom Australijan openu stigli do četvrtfinala u singlu.

Njeno sledeće iskušenje u utorak, u prvom četvrtfinalu, biće daleko teže: prva igračica sveta, Arina Sabalenka.

Kada sam na njenoj poslednjoj konferenciji za medije pitao Jovićevu o njenom ocu, nazvala ga je „jednim od mojih najvećih oslonaca“, pre nego što je pohvalila svoju porodicu u celini.

„Izuzetno sam srećna što imam porodicu koja me ne gleda samo kao teniserku, već pre svega želi da budem srećna“, rekla je Iva Jović na konferenciji za medije kada sam je pitao o njenom ocu. „To im je krajnji cilj. Žele da igram tenis zato što ga volim, a ne zato što žele da budem velika zvezda, i zbog toga sam im zaista zahvalna.“

Ovog puta Jović je ovde sa svojim trenerom Tomom Gateridžom, kao i sa majkom i sestrom. Ukoliko uspe da se plasira u subotnje finale, njen otac će moći da se vrati.

U međuvremenu, nakon pobede nad Putincevom, Bojan Jović je bio dovoljno ljubazan da telefonom opširno razgovara sa autorom Bouncesa, govoreći o pravilu starosne podobnosti, odluci da ne ide na koledž tenis, strpljenju i o tome kako zaštititi svoju ćerku u svetu punom „likova“ koje bi on voleo da ona izbegne.