U razmaku od osam godina u domu Milice (28) i Nikole (35) iz Leskovca ponovo se čuje plač bebe i to po peti put, pa njihova kuća opet miriše na onaj teško opisiv miris bebe, pomešan sa mirisima kupki i ljubavi.

Ovaj mladi bračni par nije morao da ima ni četiri ni petoro dece, već su, jednostavno, tako hteli, iako je svih pet dečaka rođeno carskim rezom.

„Što se mene tiče, ja nisam bio baš za peto dete, ali moja supruga je htela. Njen san je bila velika porodica“, priča srećan otac Nikola, koji za svoju suprugu kaže da nema hrabrije i veselije žene i boljeg organizatora.

Njihov prvenac Veljko sada ima 8 godina, blizanci Sava u Vukan po 6, Janko 2,5, a Radoš je rođen 6. jula ove godine.

Pitamo da li su želeli devojčicu? Otac kaže da je on želeo, a da je Milici bilo svejedno.

„Lepo bi bilo da je devojčica, ali sada mi je drago što je dečak, ceo tim, naš tim“, ne krije sreću otac, dok Milica dodaje da su svi mislili da se ide „na peto zbog ženskog deteta“.

Retko koji suprug ima reči hvale za svoju lepšu polovinu kao što ima Nikola za svoju Milicu.

„Ja sam sa Milicom i svojom decom najsrećniji i najbogatiji čovek na svetu. U našoj kući cveta ljubav. Nekako nam sve lako ide i kada čujem da pojedini kukaju kako im je teško, čudim se. Pa deca se rađaju da budeš srećan, a ne da ti je teško“, priča.

Jovanovići žive od igraonice i internet konzola igrica. Oboje primaju minimalnu zaradu jer im posao baš ne cveta. Dečji dodatak ne primaju baš zbog tog minimalca.

„Nas nekako ništa nije htelo od države. Osim što za četvrto dete dobijamo mesečno po 16.000 dinara i to će posle ne znam koliko godina izneti 18.000 evra. Milica je dva puta konkurisala u Zdravju i oba puta primljena, ali za nju i nas u pogrešno vreme jer, bila na porođaju ili je bila u poodmakloj trudnoći“, priča.

Situaciju prihvata takva kakva jeste naglašavajući da su decu rađali za sebe, a ne za državnu pomoć.

„Ipak, razmišljam tako ponekada o državnoj politici. S jedne strane propagira se povećanje nataliteta, s druge su do besvesti spustili granicu primanja roditelja pa, za razliku od onog vremena kada sam ja bio dete, sada retko ko prima dečji dodatak. A najveća je grehota što za peto dete nema nikavih beneficija, kao da je nevidljivo za državu“.

Dok razgovaramo, Milica posluje s lakoćom po kući. Iako se takoreći tek porodila, hoda uspravno, samo joj smeta što se malo ugojila. Suprug se smeška i kaže joj da ne brine i da će za mesec dana da povrati svoju vitku liniju.

„Hoću da se nadovežem na supruga, kada su u pitanju niska primanja. Potrebna je dobra organizacija kada je u pitanju, na primer, spremanje hrane. Meni se nikada ne dešava da za ručak imam dva jela. Spremim jedno. Evo, danas sam imala musaku i dve vrste salate. Pojeli su više od pola. Sutra ću samo da dopunim nečim. Pravilo je da nema bacanja hrane. Ako neko od dece kaže da ne voli baš to što sam spremila, pokušavam da ga nagovorim da bar malo pojede, a ako odbije ne dobija ništa drugo već čeka večeru“, otkriva Milica tajnu.

Za neke je pakovanje i odlazak na put prava noćna mora i sa dvoje dece, za Jovanoviće je to rutina.

„Svako ima svoj ranac, svako zna gde su složene stvari i sam se spremi. Mi smo za tren spremni na put do nekog obližnjeg mesta“.

Kuća je uredna i blistava. Beba spava, mlađi se igraju, stariji se srpemaju za trening na obližnjem stadionu FK Sloga. Otac pomaže.

„Naučila sam ih da mi pomažu u kući kako bi nam dom bio uvek uredan. Ne volim razbacano i prljavo. Smatram da i mušku decu treba učiti od malena da pomažu u kući jer i oni će jednoga dana biti supruzi. Uostalom, studiraće na stranu pa će znati kako da se ponašaju“, priča Milica, čije oči sve vreme blistaju.

Žive u istom dvoprištu sa Nikolinim rođenim bratom i njegovom porodicom i sa Nikolinim roditeljima. Svako u svojoj kući.

„Tu smo da se pomognemo“, kaže Nikola.

I ono što smo hteli prvo da pitamo Milicu, ostavljamo za kraj, a to je – odakle joj želja za velikom porodicom?

„Ja imam brata i još dve sestre, moj otac po petoro braće i sestara i ono što mi je želja to je da svi jednoga dana okupimo na jednom mestu“, priča majka koja odlazi da podoji bebu.

Njihova deca su zdrava, kažu, osim što su blizanci često imali anginu dok su bili mali. Ž

„Blizanci su bili najnežniji. Sada su se već ojačali jer treniraju fudbal. Svi nešto šutiraju loptu, što mi je posebno drago jer se trudimo da što duže budu odvojeni od mobilnih telefona i televizora“, kaže otac.

Neizbežno pitanje za oboje je: Da li planiraju šesto dete? „Ne“, uglas odgovaraju.

„I ova trudnoća je bila rizična, a i da nije smatramo da ovde treba stati. Ispunili smo svoje želje vezano za broj dece, sada na red dolazi školovanje i druge obaveze“, priča otac petoro dece.

A majka koja ih je nosila i rodila insistira da se napiše da nije baš sve uvek idealno, da su tu i noći neprospavane i da se zabrlja ponekada, ali da je važna – ljubav.

„Više neću da tragam za poslom jer ovu vojsku treba nahraniti, oprati, ispeglati, pa tu je i škola, mada mi pomaže Nikola jer mu je radnja u sklopu kuće. Decu učimo da budu skromni što se materijalnog tiče, ali da teže duhovnom bogatsvu. Zato smo mi srećni i bogati, više od ovoga ne tražimo“, zaključuje majka petoro dečaka iz Leskovca, isto ono što je pre zvaničnog razgovora izgovorio preko telefona i njen suprug.