Dok je svojevremeno radio kao profesionalni vozač vozeći u  međunarodnom transportu širom Balkana, što je iziskivalo duga odsustva od kuće i odvajanje od porodice,  Igora je nostalgija stalno vukla ka rodnom selu i porodičnom imanju, zato je posle jedne od vožnji spakovao kofere i odlučio da smanji kilometražu i skrasi se u  Pridvorici i blizini Puste reke pored koje je odrastao i svio porodično gnezdo.

Danas, porodica Stojanović obrađuje 10 hektara zemlje, bavi se ratarstvom i stočarstvom a posebno se srećno osećaju kad rade na pčelinjaku.

“Trenutno na površini koju obrađujemo gajimo žitarice i krmno bilje i tako je većim delom spremimo hranu za stoku”, priča Igor za Jugmediu.

Stojanovići u stajama trenutno imaju šest umatičenih krava, dve junice i dva teleta. Dnevno pomuzu  oko  120  litara mleka od čega polovinu predaju kao kooperanti leskovačkoj mlekari, a od druge polovine proizvode tradicionalni punomasni sir. Proizvodnja sira je u rukama Igorove supruge Olivere koja je zadužena i za baštu u kojoj gaje povrće za sopstvene potrebe.

“Za kvalitet našeg sira se čulo, pa pored stalnih mušterija iz sela, imamo i mušterije  koje dolaze iz Leskovca nakon što prethodno naruče potrebnu količinu”, priča Olivera.

Dok smo razgovarali u domu Stojanovića, uz mezence iz turšije, uverili smo se i u kvalitet sira pa potvrđujemo Oliverine reči.

Zoran Stojanović, Igorov otac, jedan je od nosilaca obaveza u vezi sa ratarstvom gde  mu najveću podršku pruža Igor sa sinom Lazarom, koji završava srednju školu u varoši Bojnik, na smeru finansijsko-računovodstveni tehničar.

Pored pomenutih krava Stojanovići gaje i dva nerasta pet nazimica za podmladak i osam krmača oko kojih trči pedesetak prasadi rase veliki jorkšir u čistoj rasi i sve su uredno umatičene. Baš u vreme razgovora sa Igorom jedan nerast našao je sebi novi dom i krenuo put Aleksinca što smo i zabeležili kamerom.

Pored obaveza na poljoprivredi, Igor radi i u firmi ali, valjda naviknut na dobru organizaciju posla dok je radio na zapadu, posebno voli da naglasi, da lako usklađuje poslovne obaveze i da uz dobru organizaciju sve može da se postigne i uradi ako si dovoljno posvećen poslu koji radiš.

Tokom razgovora Igor naglašava da im pomoć države i opštine znači puno jer koriste subvencije za pčelarstvo, stočarstvo i svinjarstvo, kao i povraćaje sredstava za nabavljenu mehanizaciju i veštačko osemenjavanje  stoke.

Na početku teksta pomenuli smo i pčelinjak od tridesetak košnica na kome svi vole da rade ali da prednjače ćerke Jovana i Jelena koje studiraju pravni odnosno filozofski fakultet u Nišu i svaki dolazak u selo iskoriste da obiđu pčelinjak.  Ova godina možda ne može da se svrsta u kategoriju  uspešnih, bar ne onako kako to pčelari smatraju, ali je bilo dosta rojenja pa je pčelinjak značajno proširen i iz tog razloga Stojanovići smatraju godinu za uspešnu.

Za razvoj pčelinjih društava seju uljanu repicu, među pčelarima posebno omiljenog  „Perka“ koji važi za jednu od najboljih biljaka koje pogoduju prolećnom razvoju pčelinjih društava pa u proleće nema potrebe za dodavanjem šećernog sirupa u cilju bržeg razvoja.  Pčelinjak je na pogodnoj lokaciji obzirom da u blizini nema voćnjaka već samo kukuruza i pšenice pa Stojanovići nemaju gubitaka kao posledicu upotrebe  insekticida.

Porodiica Stojanović jedan je od primera gde vrednim radom cele porodice mogu da se ostvare zapaženi rezultati u poljoprivredi.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.