Jedan od najvećih problema Roma u Leskovcu jeste nezaposlenost, ali i činjenica da su oni sami neaktivni u traženju posla, priznaju u nevladinim organizacijama koje se bave pitanjima manjina.

Sa druge strane, oni uporniji mogu sebi da obezbede parče hleba, pa i da se zaposle u onim firmama koje su zatrpane prijavama za posao, poput fabrike „Džinsi“.

U Leskovcu pripadnik ove nacionalne manjine već godinama rukovodi  jednom srednjom školom, a angažovana su i 4 pedagoška asistenta

„Činjenica je da Romi dosta teško dolaze do posla, ali oni koji se potrude mogu da se snađu.

Po jedan radi u fabrikama u  kojima bi radio svaki Leskovčanin, kao što su „Jura“ i „Falke“. U „Autostopu“, firmi za proizvodnju presvlaka je zapošljeno čak njih troje, a jedan Rom već dugo radi u grdeličkoj privatnoj firmi za proizvodnju peleta“, podaci su koje nam iznosi Zoran Saitović iz nevladine organizacije „ROSA“.

Mladi Rom najbolji radnik: Ima i ovde hleba, neću da se potucam po inostranstvu

Takođe, desetak dvadesetak Roma radi i u državnim i opštinskim institucijama.

„U Domu kulture Roma, koji se finansira iz gradskog budžeta, zapošljeno je njih dvanaestoro. U Gradskoj kući radi njih dvoje, jedna medicinska sestra u Opštoj bolnici Leskovac, u Domu zdravlja dve zdravstvene medijatorke koje su projektno angažovane preko ministarstva udravlja, jedna čistačica i jedna medicinska sestra“, nabraja Saitović.

Sa druge strane, napominje da je jako teško ubediti Rome da mogu naći posao, veliko je, kaže, njihovo nepoverenje u sistem, pa samim tim i nezainteresovanost u pronalaženju posla.

„GIZ organizuje danas razgovor sa potencijalnim kandidatima za obuku Vozača višljuškara, radnih mašina, kako se to već kaže. Što se tiče roma zainteresovanost je veoma mala, prijavilo se samo troje mladih, a obuka traje sedam dana u Nišu, i jako je primamljiva ponuda za posao“, navodi Saitović.

Međutim, uočiljiv problem je to što privrednici ne žele da zapošljavaju Rome na mestima na kojima bi oni bili vidljivi, ističu iz NVO sektora.

„Primer za to su pekare, butici u kojima praktično nema Roma, verovatno zbog njihovog fizičkog izgleda“, mišljenja su u Roma centru.

Na osnovu Izveštaja o sprovođenju Zakona o zabrani diskriminacije može se zaključiti da najviše primera diskriminacije ima prema pripadnicima nacionalnih manjina i etničkih zajednica, a među njima najviše pritužbi za diskriminaciju podneli su pripadnici romske zajednice.

„Kao što su u društvu najvidljiviji Romi prosjaci, a najmanje vidljivi Romi intelektualci,tako su u oblasti zapošljavanja najvidljiviji Romi u komunalnim službama, a najmanje oni obrazovani, koji rade kao inženjeri, lekari ili ekonomisti, što otežava borbu protiv diskriminacije“, izjavio je za Rominfomediu program menadžer Roma Centra Slavoljub Đorđević.

Dragan Marinković