Više stotina Leskovčana ispratilo je danas do večne kuće slavnog košarkaša Ivana Mitića Bizona, koji se pre više od decenije oprostio od sporta i živeo usamljen u svojoj kući, boreći se sa bolestima koje su ga snašle.
Legendi, koju su za života obilazili samo retki drugovi i pomagali u kriznim situacijama, danas su na Svetoilijskom groblju odali poštu poštovaoci košarke, nekadašnji klubski drugovi i predstavnici grada Leskovca sa predsednikom Skupštine grada Aleksandrom Đurovićom na čelu, pošto je prethodno u sali lokalne skupštine održana komemoracija.
„Pamtiću ga kao vrsnog igrača i još boljeg trenera, kao dobrog druga, čoveka širokih shvatanja i čoveka koji je košarku nosio u srcu. Šest godina smo igrali zajedno, pa sam ja otišao za Makedoniju a on u Moravu u Vladičinom Hanu. Kasnije se opet vratio u svoju matičnu kuću KK Zdravlje kada smo igrali Prvu ligu u sistemu takmičenja četiri puta osam“, priča Slobodan Žuća Mitić za Jugmediu, kome je Ivan Mitić bio i trener.
Ivan Mitić, poznatiji po nadimku Bizon, imao je i svoju školu košarke odakle je, kako priča Žuća, izašlo nekoliko vrsnih košarkaša.
Ivan Mitić Bizon je umro na Grudnom odeljenju Opšte bolnice Leskovac. Iza sebe je ostavio neutešnu ćerku.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Mnogo je vode proteklo Veternicom otkad su sklonili Bizona sa trenerske klupe Zdravlja i nikom posle u Leskovcu ta ista košarkaška legenda nije trebala! I onda: nepravedno zaboravljena legenda! A zašto ste zaboravili takvog vrhunskog trenera, kao što i Žuća kaže, gospodo košarkaški radnici Zdravlja, Leskovca? Nije li vas sramota gde ste doveli LE košarku, tj. gde je vodite? I Kurta i Murta vodio Zdravlje, sunovraćivao ga na dno, samo niste zvali Bizona da vam podigne Zdravlje! Znate zašto? Zato jer je imao m… da vam u lice kaže da ste grobari leskovačke košarke! E zato i jeste legenda leskovačkog sporta!
Castrolože, apsolutno si u pravu. Oni koji su ga sahranili još pre deset godina danas su glumili, pričali na komemoraciji i bili beskrajno tužni. Plakalo mi se od sramote. Valjda je kod nas uvek tako o pokojniku sve najlepše.
Verujem da je tako, Sportisto. Mnogo elektronskih i pisanih medija je ispratilo odlazak legende košarkaških terena juga Srbije (a i šire), ali ostaće gorak ukus da su ga se setili samo na dan smrti! Neverovatno zvuči da čovek sa takvim iskustvom nikom nije trebao! Nigde! A mogao je da drži katedru košarke. Kakvi likovi danas (čak i iz Leskovca) drže predavanja na letnjim kampovima, drže edukacione treninge deci… A Bizon basket je bila izvrsna košarkaška škola! Najbolji dokaz svega ovoga je da niko nije ni pokušao da demantuje do sada sve ovo napisano