LESKOVAC – Završeni su radovi na potpornom zidu i trotoarima dužine 130 metara u ulici Devet Jugovića
Ova ulica nalazi se odmah ispod istoimenog parka u Leskovcu, a u lokalnoj samoupravi najavljuju i njegovo sređivanje, kao i adaptaciju vidikovca na hisaru.
„Naći ćemo privrednika koji bi želeo da uloži u sređivanje vidikovca kod repetitora. Možda neko želi tamo da napravi i restoran. Uskoro ćemo raspisati javni konkurs za sve zainteresovane“ najavio je gradonačelnik Goran Cvetanović.
On je istakao da je uređenje potpornog zida sa bočne strane parka Devet Jugovića bilo neophodno jer je zemlja počela da se obrušava na samu ulicu.
Radovi su koštali 2.156 hiljada dinara a izvodilo ih je GZZ „Pionir“ iz Vlasotinca.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
To li bese ona firma koja je izvodila radove i na onos skoli u Vucju pa pade plafon?
Xexxexexexex i meni se cini da je ista….zona sumraka bato moj…….
E sad treba proveriti koliko Direkcija duguje Komunlacu dok ovima privatnicima ekspresno isplaćuje pare za poslove u kojima padaju plafoni i potporni zidovi. Nama plate kasne, dok Direkcija nema kome ne duguje, osim ovakvim firmama kao da dele pare burazerski.
Direkcija uopšte ne ispunjava svoje finansijske obaveze ali je direktor drugar sa nacelnika financije pa ga taj pokriva. Svi kukaju od Direkciju jer pare ima za ovakvi privatnici a drugi neka cekaju godinama. Zna li gradonacelnik koliko kamatu daje grad za plaćanje na poček?
Ho ho ho, od muke se smejem ja.
“Možda neko želi tamo da napravi i restoran, najavio je gradonačelnik”
A MOŽDA će japanski car Akihito da na Hisaru napravi japanski vrt.
MOŽDA će SPC da napravi vavilonske vrtove.
MOŽDA će SSJ da napravi zoološki vrt.
Možda?
Izgleda da je geslo lokalne samouprave „mož da bidne al ne mora da znači“.
Gradonačelniče dosta više sa tim „MOŽDA“.
Ili radi nešto konkretno za ovaj grad, a ako ne umeš, ili nećeš, ustupi mesto nekom sposobnijem od sebe.
Jos jedan uspeh Gradonačelnika parama gradjana Leskovac.
Bravo.Bice i restoran.
Zona sumraka.
U DS mu ne beše utopija. Tad mu sve beše potaman, sve pogodjeni projekti i narodu išo standard sve naviše, prelivali se džepovi. Demagože, pošto pozivljaš na suprotstavljanje vlasti, rekni nam, je li svaki tvoj korak u životu bio kristalno čist, neumrljan interesno, da bi smeo da se stavljaš u ulogu Boga? Ti i sudiš i preuzimaš ulogu vodje. Svaka tebi čast, ali mi se čini da niko ne ide za tobom. Biće da znaju ljudi kaki si, zato ,,nikom“ pozivaš, umesto imenom. Svačija sreća je lična i tu ni sila politike nema uticaj. Ona je vezana baš, ko što rekoše, za neka druga nematerijalna bogatstva. Ako tebi radost dana zavisi od Meska, obrao si groždje i bostan i dinje. A ako si ti taj depresivac koji se silan (bez pokrića), kad ga napadaju, pofaljuje kako je srećan čovek, a odmah zatim kad ostane sam raspali da plače nad životom, priznajući nam da nije srećan, tada si ti težak slučaj. Što ne uživaš sa svojima, ako imaš koga i ako ti znače? Što ko samotnjak cviliš, zavijaš ko kurjak, prosipaš nesreću i tugu, dok tvrdoglavo ne priznaješ da si se pogubio. Osvrni se, nema nikog iza tebe. Sam si, iako možda okružen ,,prolaznicima“. Pre bi reko da ti držiš najlepše posmrtne govore i da si poznatiji po tome. Tebe samo mrtav može da sluša. Juriš bre sve koji ne ,,slede tvoju misiju“, nerviraju te svi koji ne dele tvoje ,,demokratsko mišljenje“, vredjaš svakog ko je iole naočit, visiš na portalu a braniš ,,ljubljene “ koje zapostavljaš ili ti smetaju pa se izbegavate, stalno glumiš drugog, petog, a jedini si ostrašćen ti i nijedan komentator, jer si frustriran, želiš priznanje, a pošto ga nemaš od boljih, gore proglavaš dobrim, ali ne biva, nije ti dovoljno, pa uhodiš komentatore ne bi li dobio malo pažnje.
Stvarno je previše verovati da su reči iznad dela. Iza reči moraju stajati dela, ne parole, poskočice, dosetke, citati za vredjanje komentatora ili fascinaciju sobom. Dela se pak mogu pretočiti u reči, makar uz pomoć stručnog lica. Ali obrnuto se neće desiti tako lako, potreban je trud. Zato je misija internet delovanja prilično neuspešna. Kao neka reklama bez kvaliteta proizvoda. Prodali ste prazan omot, šupalj. Ja tako vidim i kolumne. Retko koja dobra i retko koji autor je vičan kolumnisanju. Jedni prismeni, drugi đački pismeni, treći internet pismeni, neki samo korektni saopštavači bez duha, siromašni jezički, neenergetski, sa manjkom poruka, nezanimljiva im tema za širok krug čitalaca, preuskog igla gledanja i dr. Ipak, ako ih neko svede u red istih, ogrešio se o boljeg, a najviše o najboljeg. proglašavajući i mediokriteta za pisca?! Te tako i u životu. Dobri su oni koji nemaju svoje mišljenje, nego odobravaju. Mediokriteti su vrh! A izuzetni su ,,veštičja posla“. Ludilo. O tom je ovde reč. A da je čovek od dela iza mnogih izgovorenih reči protiv vlasti, takvom bih poručio da se osmeli i javi i neće mu faliti dlaka s glave, jer ću lično takvog podržati, štititi, niko mu prići neće. Ipak, ovde grme citatori, a priče služe za laku noć i malu decu, čak i odrasi vole drugačija štiva. Zato molim onog ko nam iz rukava baca tudje misli, da se mane toga, pa za svaki akt na internetu imate mudru misao nekog književnika. Zavisi samo kome treba pokriće za promašene postupke i koga to nervira pamet, a ceni glupost. Pardon, poslušnost.
Utopija, srpski receno, daviti se u drzavama, cije ideje o sistemu zivljenja ne funkcionisu primereno ljudskim potrebama. Voda je do grla, telo se batrga da ne potone, ko ne ume da pliva ostaje na obali na kojoj nema nicega. Primerene potrebe osvescenog coveka, koji je napustio utopiju baziraju se na logici osnovnih potreba, bez lavirinta nadogradnje. Materija je odan prijatelj, vredan velikog postovanja. Jedna majica i ja smo zajedno vec pet godina, druzimo se leti, a kad dodje zima tu su i drugi prijatelji. Oni su jedinstveni i njihov broj se ne povecava. Drugim recima on uvek ima iste stvari. Utopija je koncept zasnovan na imanju raznih stvari i njihovom neprestanom umnozavanju, koje na kraju zatrpaju ceo zivot. Tako su i misli zatrpane gomilama misli, stvorene gomilama stvari. Covek je postao gomila stvari, nezasito zeleci jos, odlazeci u fabrike da ih napravi. Onda izlazi iz fabrike da ih kupi, onda se vraca u fabriku da ih napravi. Gotovo, krug je zatvoren i nezadrzivo raste
Mladi čoveče, kakava apatija! Pod hitno da se ženite da vam supruga i deca razvesele život. Oni nisu te stvari koje zatrpaju život, oni su život, vi ste životniji sa njima, budite se sa zadacima za njih, oni trče da vas grle, žive za vaš poljubac, zajedno dišete, sanjate iste snove, zajedno ih realizujete, prirodni spoj vas i njih vas čini da se ne osećate ovako usamljeni, u beznadju. Predlažem, oženite se, prava žena je čudo, deca još veće, vidite da ti drugari i sve gde ste sada utiču pogubno. Pa baš zato što ne vrede, ljudi ne daju da im te stvari oboje život, a vas ipak okupiraju, jer nemate svoje boje života. Ružičasta ili ljubičasta. Plava je predivna, tek rezedo?! Ili žar sunčano narandžasta!!! One su u očima voljenih, na dodiru kože dragog nedostajućeg bića, u skrivenom vetru dok traga te za njim u nečijoj u kosi, u zajedničkom doručku na neobičnom mestu, možda livadi, svuda gde je vaše srce su vaše boje. Pustite svet, njega čine pojedini ljudi, mnoštvo ispunjenih i ospraznih koji teže da se ispune. Politike dodju i prodju razne-glupe, bolje, gore, ali vi imate jedan život i gledajte da ga učinite boljim, zaštićenijim od uticaja politke, bar kada su sreća i smisao u pitanju. Izvinite za slobodu davanja saveta. Prijatan dan.
U kraljevstvu crnog apsurda vlada kraljica Nada. Svaki stanovnik kraljevstva se nada mnogo cemu sve do trenutka kad se nadanje ostvari. Period nadanja je rastegljiv, kao lastis, nada se ne ostvari, pukne lastis, gace spadnu. Ziveti bez gaca nije tako strasno. Ima nadanja, ako se ne ostvare ode zivot. Nadao se da nece umreti od gladi, sve do trenutka kad je umro od gladi, okruzen ljudima, koji su pevali u horu, ne gubi nadu, dok je umirao. U kraljevstvu belog apsurda nema nadanja, ima samo zelja, koje se lako i brzo ispunjavaju. Zlatna ribica radi punom parom, kreatori izmisljotina se utrkuju bogatstvom ideja, sve u svemu, tri palme na otoku srece, rece neki pevac na prastarom snimku na youtube sa Splitskog festivala mediteranske kancone. I nemoj neko da kaze da stvari nisu crno bele.
Tako sam i msilio. promašio si osnovno pa ti smeta ceo svet. Ti izbegavaš da se suočiš sa svojim promašajima, onim izborima koji su od tebe zavisili. Tvoje nezadovoljstvo neće ispraviti nijedna vlast, politički sistem. Tu sreću ne čine matreijalne stvari, one samo dopunjavaju duhovno zadovoljstvo. Žao mi je, nema ti leka.
„Svejedno je veštica biti, Ili se za takvu računati!“
„Svejedno je FB dr…ija i paćenik kukavni biti ili u takvog se računati“
napravljen lep parking za taksiste koji mesecima unazad okupiraju istoimenu ulicu. gospodo nadlezni prosetajte istom ulicom do skole Koste Stamenkovica i vidite kako deca dolaze do skole/ nema nijednog slivnika sa poklopocem a na pojedinim delovima nema ni trotoara.