Miodrag Nagorni (1932-2016) svetski je priznati umetnik i „majstor grafike“ iz drugepolovine 20. veka.Do kraja života je često dolazio u rodnu varoš, kojoj je poklonio zbirkuStare srpske grafike u Zavičajnom muzeju i preko sto portreta Vlasotinčana, koji se čuvaju u Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“.

Poreklo i biografija

Posle pobede komunista u Rusiji oko tri miliona poraženih belih Rusa napustilo je Sovjetski Savez. Mnogi od njih su našli svoje utočište u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a procenjuje se da ih bilo od 70.000 do 100.000. Jedan od njih bio je i Aleksandar Jakovljevič Nagorni, koji je radio kao učitelj u vlasotinačkim selima.

Aleksandar je u prvom braku sa Vlasotinčankom Jelicom Crnobarac dobio sina Vladimira. Posle njene smrti oženio se Zagorkom Stojković, takođe iz Vlasotinca, sa kojom je dobio tri sina: Miodraga, Dragana i Svetislava.

Miodrag Nagorni je rođen u Vlasotincu 31. decembra 1932. godine, gde je završioOsnovnu školu i Nižu gimnaziju. Kasnije je ujednom intervjuu objasnio kako se zainteresovao za prirodu, selo i likovnu umetnost.

„Ja se sećam sam, otprilike negde u 14. godini, počeo dazapažam neke stvari i da se  interesujem za prenošenje onog što je u prirodi. Recimo, sećam se da sam išao da to jedno drvo u crtežu adekvatno  prenesem i  pokušavao sam, ali mi je to zadavalo velike  poteškoće… Mislim da može još više od sebe da se da, a umetnost ostaje kao jedna velika tajna, kao što je velika tajna i čovek. Ja bih rekao da je selo jako uticalo na mene, jer sam ja do sedme godine živeo u Kruševici gde je moj otac bio učitelj. Voleo sam da posmatram te razne seoske običaje, onda sam posmatrao vradžbine, posmatrao sam ono čime je jedna tamo seljanka vračala ljudima – to me je okupiralo i fasciniralo, kao dete. Pitao sam se šta ona tim činima radi i tim predmetima. Tu je bila jedna školjka, jedna ljudska kost, onda je bilo raznih nekih kostiju, raznih nekih predmeta. To me i danas na neki način okupira, kako to svet radi, po kakvoj intuiciji i po kakvoj volji, šta sve tu ima logičnog, a šta sve tu ima intuitivnog i iracionalnog“, govorio je svojevremeno Nagorni.

Zbog negodovanja roditelja da upiše umetničku školu, nakratko je upisao Učiteljsku školu u Aleksincu, zatim Tekstilnu školu u Leskovcu, koju je takođe napustio i vratio se u rodno Vlasotince, gde je počeo da radi u Zemljoradničkoj zadruzi, a kasnije u komunalnom odseku opštine.

Bez saglasnosti roditelja upisaoje Školu za primenjene umetnosti u Nišu (1953). Akademiju za likovne umetnosti, slikarski smer u Begradu 1958. godine u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića kod kojeg je završio i specijalku za slikarstvo 1961. godine.Grafiku je specijalizirao 1966. godine u Norveškoj u Oslu, u ateljeu Anne Breivik.Naredne godine je dobio prvu nagradu na V Međunarodnom bijenalu grafike u Parizu, što mu je omogućilo dausavršava grafiku kod S.W.Haytera u Parizu.

Od 1969. godine član je Internacionalne grupe grafičara „Atelje Nord“ iz Osla i počasni član Međunarodne akademije za književnost, nauke i umetnosti „Tommaso Campanela“ u Rimu.Od 1961. godine studijski je boravio u Norveškoj, Švedskoj, SR Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, SSSR-u i Grčkoj.Od 1979. godine docent je na Akademiji umetnosti, odsek likovne umetnosti, u Novom Sadu, gde je izabran za profesora.

Retrospektiva njegovih dela održana je 1983. godine u Zagrebu, Beogradu, Nišu i jedan mali deo u Vlasotincu.

U Beogradu u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Malom Kalemegdanu izložena su dela:

• Grafike – 1966-1982. ukupno 127 dela
• Crteži – 1962-1982. ukupno 86 crteža

Svoje mišljenje, u katalogu posvećenom izložbi Nagornog u Zagrebu,izneo je istoričar umetnosti Vlado Bužančić.

„Kako je Željko Sabol rekao: „Čitav je Nagornijev stvaralački opus traganje za „zagonetkama prirode i života“. On je iznalaženje – slikarskim sredstvima (intuitivnim i naučnim) slike i simbola postojanja, njegovog pojavljivanja, trajanja, nestanka.“Slažući se u potpunosti sa ovime dodao bih – on je drama događanja svega toga, zapisana u nekom od trenutaka kauzaliteta nastajanja – bivanja – nestajanja – raznolikog materičkog transformisanja, nastavljajući ili kao „uspomena“ kao otisak, ili kao izmjena, kao neka druga vrsta postojanja, „uvećanjem“ ili „umanjenjem“ primetljivošću ili (oku) – neprimetljivošću“, naveo je Bužančić.

Članovi Udruženja Vlasotinčana u Beogradu bili su ponosni na Nagornog posle razgledanja izložbe.

Miodrag Nagorni dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja u našoj zemlji i inostranstvu. Imao je preko 80 samostalnih i 1400 kolektivnih izložbi. Družio se sa čuvenim srpskim i jugoslovenskim slikarima: Ljubom Popovićem, Leonidom Šejkom, Oljom Ivanjicki, Dadom Đurićem, Milićem od Mačve…

Nagorni umire u Beogradu 28. septembra 2016. godine. Njegova dela se nalaze u mnogim muzejskim, umetničkim i privatnim kolekcijama. Interesovanje za ovog majstora grafike ne prestaje.

Godine 2020. u Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu otvorena je  izložba grafičkih radova, dela iz istorijsko-umetničke zbirke tamošnjeg Narodnog muzeja, pod nazivom „Majstori grafike: Ćelić, Miljuš, Nagorni“. Autorka izložbe Marina Radosavljević, istoričar umetnosti i kustos, izabrala je ovu trojicu umetnika, jer su vrhunski likovni stvaraoci druge polovine 20. veka. Uz Nagornog tu su njemu generacijski bliski Stojan Ćelić (1925-1992) i Branko Mijuš (1936-2012).

„Nagorni svetom fantastike biva zaokupljen kroz kosmička kretanja. Nagorni kao jedan od najznačajnijih predstavnika druge generacije beogradskih grafičara okupljenih oko Grafičkog kolektiva, stožera razvoja ove umetničke discipline, stvara jedan uređen svet stvoren iz znanja različitih oblasti koga čine mikroorganizmi, fosili, insekti, geometrizovani simboli, fantastična bića… Ovaj svet Nagorni je gradio sa velikom osetljivošću za liniju i njene vrednosti“, zapisala je Marina Radosavljević.

Posebno je voleo Vlasotince

Miodrag Nagorni je celog života održavao veze se rodnim gradom. Prvo je Zavičajnom muzeju u Vlasotincu poklonio zbirku Stare srpske grafike, koja obuhvata drvoreze, bakroreze, bakropise i litografije naših najznačajnijih umetnika iz perioda od XVI do XIX veka.

Njegovo ćerka Ljudmila Nagorni Obradović je opisala kako je Vlasotince dobilo ovu jedinstvenu umetničku kolekciju.

„Moj tata je posebno voleo Vlasotince, kao i njegov stariji brat Vladimir, koji je hirurg. Oduvek je tata hteo da Vlasotince bude po nečemu poznato više nego drugi krajevi naše zemlje. Kao mlad umetnik išao je na konzervaciju mnogih manastira. Ja se sećam, tata je pričao, manastir Mileševo, Studenica, Piva i mnogi drugi. Tako je radeći upoznao različite ljude i sakupljao razne dragocenosti. Kasnije kada je video da je to dobra i pozamašan zbirka, odlučio je da je pokloni svome Vlasotincu. I tako uz razumevanje i drugih ljudi otvorena je u Vlasotincu zbirka Stare srpske grafike“, rekla je Ljudmila Nagorni Obradović.

Kada je 2013. godine otvorena renovirana zgrada Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“, koja izgorela je u požaru 1. aprila 2008. godine, tada je otvoren je i legat Miodraga Nagornog.  On je oko 400 svojih grafika, knjiga i predmeta ostavio vlasotinačkoj biblioteci.

Nagorni je sam opisao kako je stvarao zbirku portreta „Moji Vlasotinčani“.

„Portrete časnih i čestitih Vlasotinčana, koje poklanjam svom Vlasotincu, odnosno opštinskoj biblioteci, naslikao sam s jednim jedinim ciljem da te ljude otrgnem od zaborava, da im podarim život koji samo umetnost može da pruži. Radi ce o umnim i viđenijim ljudima nekadašnjeg i današnjeg Vlasotinca, koji su zaslužili da ih na ovaj način pomenemo, da bismo ih se sećali. Mnogi od njih, koji su svoje mesto našli među mojim portretima, školovali su se u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Americi i drugim državama. Podjednako su bili uspešni kako na društvenim, tako i na tehničkim fakultetima. Svaki Vlasotinčanin koji se našao na mojim slikama po nečemu je poznat i priznat. Kakvi su samo ljudi bili Aca Parunović ili Vlada Nagorni, fakultetski priznati stručnjaci koji su iškolovali medicinski kadar, koji ni malo ne zaostaje po stručnosti za njima. Ili pak Dragan Nagorni, koji ce školovao na minhenskom univerzitetu“, zapisao je Miodrag Nagorni.

Tri godine nakon smrti čuvenog umetnika, tačnije 9. oktobar 2019.godine, predstavljena je knjiga „Miodrag Nagorni – Moji Vlasotinčani“, koja je nastala kao omaž profesoru Nagornom i izraz zahvalnosti Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ za legat koji je ugledni slikar i grafičar ostavio ovoj ustanovi kulture.

„Tvoji Vlasotinčani te neće zaboraviti, neće zbog tvojih priča kojih se rado sećamo, zbog velikodušnosti koju si neštedimice i sa osmehom širio, zbog uverenja da je lični primer najbolji primer, zbog dela koja si nam punim srcem poklanjao (a kojima se danas tako ponosimo). Sve nas to podseća na tebe i na staru istinu da ljubavi u ima više jedino ako se deli, ako se poklanja. Tvoje pouke, učinjene rečju i delom ostaju da nas vode i čine još boljim“, zapisao je Srba Takić, direktor biblioteke.

Danas sećanje na Nagornog neguju i njegovi prijetelji iz Beograda, a jedna od njih je i Tomislav Šušulić koji se seća kako je poklonjena zbirka „Moji Vlasotinčani“.

„Miša Nagorni je poklonio zbirku portreta „Moji Vlasotinčani“ (106 portreta), koji su delimično izloženi u gradskoj biblioteci u Vlasotincu.U čestim razgovorima o Vlasotincu, Miša nam je govorio da će čitav svoj slikarski opus pokloniti Vlasotincu, stim da se u Vlasotincu formira galerija sa njegovim imenom. Ugovoren je dan primopredaje čitavog njegovog stvaralaštva. Ispred Udruženja Vlasotinčana u Beogradu, a u cilju primopredaje slika biblioteci u Vlasotincu formirana je komisija u sastavu – Slobodan Ćukalović, Dragoljub Stanković i Tomislav Šušulić. Na dan primopredaje Srbu Takića, direktora biblioteke iz Vlasotinca, u ateljeu Miodraga Nagornog dočekala je tročlana komisija. Sve slike su  spakovane u jedan kombi i odvezene u Vlasotince“, seća se Tomislav Šušulić.

Na dan Svetog Trifuna 2024. u Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ u renoviranoj Galeriji Miodraga Nagornog postavljena je spomen-ploča sa likom čuvenog umetnika.

„Prolazile su godine, kad god smo bili u Vlasotincu odlazili smo kod predsednika opštine da bi pronašli rešenje za Mišinu galeriju. Promenila su se tri predsednika i svaki je obećavao da će pronaći rešenje.Miša više nije među nama. Nije dočekao da se u Vlasotincu otvori galerija sa njegovim imenom. To slikarsko blago leži negde po ormanima. Do današnjih dana nije ugledalo svetlost dana.Mi Vlasotinčani u Beogradu molimo nadležne u Vlasotincu da pronađu način i da se otvori galerija „Crteža i grafika“ koji već 10 godina od primopredaje u Beogradu leže u nekim ormanima u biblioteci u Vlasotincu“, primećuje Tomislav Šušulić.

Nažalost, još nisu sva dela Nagornog izložena zato što nema dovoljno izložbenog prostora. Taj problem će biti rešen tek kada se vrati palata Milana Valčića zakonitim naslednicima, koji hoće da porodičnu kuću poklone biblioteci, onda će moći da se realizacije navedena zamisao.

Stručnjaci o stvaralaštvu Miodraga Nagornog

„Uveoma bogatoj i respektabilnoj profesionalnoj biografiji ovog stvaraoca dominantna pozicija pripada grafičkom radu zasnovanom, pre svega, na njegovoj crtačkojsuperiornosti. Deo stvaralačkihambicijauovomrazuđenomživotopisuodnosi ce i na slikarstvo.Tokom šestdecenija stvaralaštva Miodrag Nagornije svojom stvaralačkom posvećenošću i produkcijom primer umetnika za koga je„umetnostkao alegorija sudbine“. On živi i stvara izdvojeno, pomalo hermetično u sopstvenom planetarijumu, spajajući simbole prirode i metafiziku, likovnu transpozicijudo enigmatičnog…“ (Ljiljana Ćinkul)

„Miodrag Nagorni, slikar, grafičar i crtač, jedan od najplodnijih umetnika druge polovine 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije. Po rečima mnogihlikovnih kritičara Nagorni je kao definisani umetnik ostavio dubok trag i postao deo srpske kulture. Osnovne karakteristike njegovog stvaralaštva su: minucioznostuizvođenju, opsednutostkrugom, simetrijom, mističnostimagičnosturealizaciji flore i faune. Čitav likovni izraz i poetski svetje baziran na otkrivanju misterije rađanja, prirode i prolaznosti. Stilizovani ili prepoznatljivi organski i geometrijski oblici i njihove metamorfoze čine osnovnufilozofsku nitnjegovogumetničkogizraza…“ (Sonja Vukašinović)

„Usvojoj orjentaciji ka tajnama ljudske egzistencije Miodrag Nagorni pronalazački sučeljava dramatiku otkrivenih suprotnosti kao što su oplođavanje i iščezavanje ili postajanje i nestajanje: zato ovo slikarstvo težida proniknedo sudbinskih tokova ne samo vidljivo živog nego i prividno mrtvogili nevidljivo trajnog: tako Miodrag Nagorni ponire i udalekuprošlost ili u arheologiju bića, da bi snagom svoje slikarske vizije prodro i u arhitekturuneizvesnogkaoustrukturusutrašnjice. Zato slikarski racionalizam Miodraga Nagornog prevazilazi svoje granice osvetljavajući i ono štoje iracionalno, kao što ce maštovita slikareva poetika u svome stvaralačkom i misaono nabreklom impulsu javlja i kao nadahnuta matematika…“ (dr Milenko Misailović)