Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Branko Glavonjić rekao je danas da su povremene nestašice peleta i ograničena prodaja na džakove nastale zbog toga što je veliki broj domaćinstava prešao sa grejanja električnom energijom na grejanje peletom i počeo nabavku tog energenta u septembru i oktobru 2025, kada su zalihe već bile ograničene, što je povećalo uvoz.

Glavonjić je naveo da se situacija razlikuje od stovarišta do stovarišta i od regiona do regiona.

„Najteža situacija u pogledu snabdevanja je u regionima Vojvodine, Šumadije i južne Srbije. U tim regionima postoji mali broj proizvođača, odnosno fabrika za proizvodnju peleta, a one koje postoje imaju veoma mali kapacitet i ograničenu proizvodnju“, rekao je Glavonjić.

Istakao je da domaćinstva nisu imala puno iskustva o tome kako funkcioniše tržište peleta, a pre svega kada treba krenuti u nabavku. Mnoga od njih su, kako je rekao, krenula u nabavku tek u septembru, a neka u oktobru, kada su stovarišta i fabričke zalihe već bile ispražnjene.

Domaće fabrike, prema njegovim rečima, ne mogu u tako kratkom vremenskom periodu da zadovolje tako veliku potražnju i, logično, tome je usledio rast uvoza.

„Uvoz u novembru i decembru doprineo je da se delimično ublaže posledice nestašica i čak smo imali blagu stabilizaciju tržišta u drugoj polovini decembra, kada je na većim stovarištima pelet mogao da se kupi bez ikakvih ograničenja. Međutim, takva situacija trajala je relativno kratko, jer je već polovinom januara potražnja ponovo počela da raste i takav trend je i danas“, kao je Glavonjić.

Istakao je da su prethodne tri zime bile blage, pa su domaćinstva trošila manje peleta i kupovala ga tek po potrebi, a u hladnijim zimama potrošnja je značajno veća.

Prošle zime smo imali paradoksalnu situaciju – fabrike, opterećene zalihama, morale su da snize cene peleta. Grejanje na pelet bilo je izuzetno jeftino, pa su mnoga domaćinstva postupno dokupljivala onoliko peleta koliko im je bilo potrebno. U takvoj situaciji domaćinstva su profitirala“, naveo je on.

Međutim, sada je, kako je rekao, situacija drugačija jer je veliki broj domaćinstava prešao sa grejanja na struju na grejanje na pelet, što je značajno povećalo potražnju, pa se dosadašnja strategija postepene kupovine pokazala neefikasnom.

Cene peleta u Srbiji variraju i mogu doseći i do 47.000 dinara po toni, a najjeftiniji pelet moguće je, kako je rekao, nabaviti direktno iz fabrika, pošto sve imaju registrovanu maloprodaju.

„Mnoge naše fabrike imaju registrovanu maloprodaju i cena peleta u fabrikama u ovom trenutku se kreće između 36.000 i 38.000 dinara. Tu pogodnost jako puno koriste potrošači u jugozapadnoj Srbiji, jer tamo u svakoj opštini ima jedan, a u nekima dva ili više proizvođača“, naveo je on.

Za razliku od peleta, snabdevanje ogrevnim drvetom u Srbiji je stabilno. Glavonjić je rekao da nema većih problema sa ponudom, a potražnja je umerenija nego za pelet. Ponuda na stovarištima je, prema njegovim rečima, dovoljna, a eventualni nedostaci u manjim lokalnim prodavnicama brzo se nadoknađuju novim nabavkama.