Mlada majka iz Leskovca dva dana moli da joj se objavi pismo, odnosno, da ispriča svoju priču o lečenju njene bebe koja je dobila napad epilepsije, izražavajući pri tom nezadovoljstvo datom terapijom. Zbog zaštite bebe ne objavljujemo identitet roditelja, a sama majka nije pomenula u svom pismu ni jedno ime zdravstvenih radnika, pa nismo mogli da potražimo drugu stranu.

Pismo prenesimo u celosti.

“Dete od 5 meseci je u petak, 6. avgusta u pola 7 ujutru, dobilo epi napad. Pozvali smo hitnu i otišli u bolnicu. Primili su nas, rekli da nemaju neurologa jer ide na edukaciju i ne radi u bolnici. Iz iskustva sa starijim detetom, znam da je potrebno uraditi EEG glave za koji su mi rekli da nemaju ‘tako male kapice za glavu’ i da idem da radim privatno.

Kako su se napadi ponavljali, davali su mu klizmu Diazepam.

Nakon razgovora sa neurologom, preko telenefona, doktorka je rekla da mu se da lek Fenobarbiton venski. (I starije dete je primalo venski, ali samo do odlaska u drugu bolnicu).

Nisu poslušali neurologa.  Dato mu je muskulaturno i to veoma brzo.

Odmah sam primetila da nešto nije u redu sa detetom, da je odjednom počeo da kašlje mnogo, što sam naravno i rekla medicinskom osoblju koje me je pravilo ludom sa recenicom: Majko, imajte strpljenja, doktorica je tako rekla.

Doktorka nije ni došla da vidi dete, jer bolje da idemo privatno i da damo novac za EEG i pregled.

Nakon više ponovljenih napada kod deteta ,pedijatar zove telefonom doktorku neurologa i ona mu bez pregleda daje terapiju na osnovu privatnog pregleda starijeg deteta. Uz tu terapiju i Fenobarbiton, koji se postepeno smanjuje jer su dali veliku dozu. Posle prijema Fenobarbitona kašalj se pojačavao. Počelo je I gušenje. Ja, kao majka deteta, sam se potpisala da dete ne primi zadnju dozu jer sam stalno prijavljivala da detetu nije dobro. Onda tu sledi omalovažavanje zasto sam se potpisala jer detu nije, kako su mi govorili  – ništa.

Doktorka pedijatar dolazi u nocnu smenu gde je ja zaustavljam na hodniku I tražim da pregleda moju bebu koja se guši na mojim rukama. Pedijatar daje terapiju, inhalaciju i lek koji kupujem kao i terapiju za napade.

Dete je primilo inhalaciju i bilo mu je trenutno bolje. Da bih na otpustu ja pitala da li da nastavim kuć  i sa inhalacijom, pedijatar koji nas je pustio je rekla da je “dva sata sedela ispred sobe i nije čula da dete kaslje” i da nema potrebe za daljim inhaliranjem.

Dolazimo kući. Dete se ponovo  guši. Na svoju ruku dajem inhalaciju i ujutru vodim dete u dečiji dispanzer gde mu daju Urbazon protiv gušenja uz reči da “ko zna šta bi bilo da ga nisam inhalirala”. Danas (nedelja 1.avgust p.n.) je ponovo dobio injekciju zbog gušenja jer i pored inhalacije gušenje ne staje.

Kada sam u bolnici rekla da se dete guši od Fenobarbitona, rekli su mi da umišljam i da je to nemoguće. Danas pročitam neželjena dejstva Fenobarbitona  i pročitam sledeće: depresija disajnih puteva zbog brzine date injekcije“ i „zatvaranje disajnih puteva“ zbog toga sto se lek daje venski ili u obliku tableta rastvoru.

Dete nisu poslali za Niš jer i tamo nema neurolog uz reči “danas se sve radi privatno”.  Jedan jedini neurolog u Leskovcu, jedan jedini u Nišu.

Za epi napade je neurolog. Ko leči našu decu od epi napada i konvulzija? Pedijatar ili neurolog koji ne može da odvoji 15 min da dodje da vidi dete u bolnici i da terapiju nego zove telefonom i daje napamet lekove? Sta ako terapija koji sada prima protiv gušenje nije odgovarajuća jer je zapravo gušenje od leka Fenobarbitona, a ne alergijska reakcija na vreme?

Znači, mogu da unište i ubiju dete tako što se lekovi daju preko telefona napamet bez pregleda. I pored mog razgovora i urgiranja da me pošalju za Niš ili Kragujevac, gde uvek ima neurology, odbili su.

Danas smo bili po zadnju injekciju Urbazona, gde sam u razgovoru sa medicinskom sestrom pomenula da je dete primilo Fenobarbiton i da je gusšenje od njega, na šta mi je ona odgovorila da im ovo nije prvi put da čuju i vide gusenje od tog leka jer ga ne koriste kako treba. I uvek se dešava bebicama.

Danas (ponedeljak 16.avgust p.n.), ponovo sam razgovaraka s pedijatrom iz dečjeg dispanzera. Njen je stav bio da se moje dete, gušilo od leka Fenobarbitona.

Moja beba se i dalje guši, a ono što mi je danas rečeno, i ne znam da li d averujem to je da mu je u bolnici za inhalciju davan Pulmikord bez fiziološkog rastvora, a mora sa fizioloskim.

Ja ne znam sta više da vam kažem. Šta ja kao majka da uradim da se vidi šta se radi sa decom? Da idem nekoga da uništim šta da radim? Ako im kažeš nešto krivo oni su zaštićeni, a šta smo mi kao roditelji što nam leče decu napamet i kako ne treba?!

I da dodam, ja sam trudna sa trećim detetom. Sedela sam tri dana i tri noći budna pored svog deteta da bih pratila njegovo stanje, odnosno, zbog straha od ponovnog napada epilepsije i zbog gušenja nastale posle injekcije. Sestre nije bilo briga. Bile su važne emisjije na tv-u“.