PIROT – Fondacija za zaštitu prtica grabljivica iz Beograda pokrenula je akciju za povratak beloglavog supa na Staru planinu posle 60 godina na Vidlič gde je nekada živela ova vrsta ptica.

Direktorka Fondacije Irena Hribšek izjavila je danas u Pirotu da se od 2009. godine, 5.septembar obeležava kao Medjunarodni dan zaštite lešinara, s namerom da se javnost upozori na ugroženost ove vrste ptica.

„Od 23 vrste lešinara koliko danas postoji u svetu,smatra se da će za 10 godina polovina njih nestati“,rekla je ona na obeležavanju ovog dana u Pirotu.

Podsetila je da je Srbiji pretila opasnost da devedesetih godina ostane bez beloglavog supa.

„Nekada su ovde živele četiri vrste lešinara- bela kanja, orao bradan, crni lešinar i beloglavi sup. Na žalost samo je beloglavi sup uspeo da opstane u Srbiji i to samo na dva lokaliteta – u klisuri reke Uvac i klisuri reke Trešnjice kod Ljubovije“,rekla je Hribšek.

Ona je dodala da je dvadeset godina aktivne zaštite ove vrste dovela do toga da se povećao broj i da je populacija ovih ptica stabilna.

„Već možemo da se razmišljamo kako da ih vratimo u one delove Srbije gde su nekada živeli kao što je bilo na Staroj planini gde su pre 60 goidna živeli beloglavi supovi. Na ovaj način promovišemo projekat za povratak beloglavog supa na Staroj planini“,rekla je Hribšek.

Rukovodilac programa dr Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ kaže da kada su pre 20 godina krenuli sa akcijom povratka beloglavog supa u zapadnoj Srbiji niko nije verovao da će u tome uspeti.

„Uspeli smo ne samo da je sačuvamo, nego da se ova vrsta namnoži i procenjujemo da jato beloglavog supa broji negde oko 500 ptica. Beloglavi sup je zauzeo prosror sredine u zapadnoj Srbiji i po našoj proceni jedni petnaestak parova supova se ne tamo gnezi jer nema dovoljno prostora.To nam daje mogućnost da beloglavog supa vratimo tamo ge je nekad bilo. Imamo podatke da se ovde beloglavi su poslednji put gnezdio 1948. godne na Vidliču. S obzirom da ova vrsta ptica nepogrešivo pronalazi mesta gde je ranije bila, predložili smo da se beloglavi sup vrati na Vidlič na Staroj planini“, rekao je Marinković.

Marinković je dodao da je beloglavi sup od nacionalnog značaja.

„Nalazimo ga na grbovima srednjevekovne vlastele u Srbiji a on je estetski jako značajna vrsta u sredinama gde živi.Pokazao se i kao ekonomski značajnim za razvoj lokalnih zajednica i atraktivan je za ekološki turizam.Zlatar i Nova Varoš su od beloglavog supa napravili turističku metu. Pirot i Stara planina su zaboravljeno blago.Vraćanjem ove izčezle vrste, dajemo novi kvalitet Staroj planini i celom ovom kraju“,rekao je Marinković.

Marinković veruje da je povratak beloglavog supa na Staru planinu realnost uz podršku “Srbija šume“,koje upravljaju parkom Stara planine i uz podršku opštine Pirot.

„Anketa koju su radili studenti sa Piroćancima je pokazala da 86 posto gradjana smatra da je to dobro za grad.Pokrenuli smo i peticiju za povratak beloglavog supa na sajtu Fondacije i želimo da uključimo što više ljudi“,rekao je Marinković.

On dodaje da područje Vidliča odgovara beloglavom supu.

„Prema našim praćenjima, beloglavi supovi koji idu sa Uvca i odlaze za Izrael, moraju da prodju preko Vidliča.To je jedna ruta i mislim za vrlo kratko vreme možemo da vratimo beloglavog supa na Vidlič“,rekao je Marinković

(kraj)paz