Otkako je krenuo jesenji raspust sve više vranjskih srednjoškolaca dolazi u Javnu bibilioteku “Bora Stanković” da uzmu na čitanje neku od knjiga.Većina njih se, međutim, odmah odluči za naslov knjige iz lektire koja im je zadata za čitanje, a oni koji su je već pročitali uglavnom se odlučuju za aktuelne romane domaćih i stranih pisaca, među kojima se obavezno nađe nađe i roman pod nazivom “Vampirski dnevnici”, autora Džona Smita, po kome je snimljena i istoimena serija koja je veoma popularna među mladim ljudima.

Srednjoškolci čitaju lektiru

“Tokom ove godine ova populacija mladih ljudi često se odlučivala i za romane: “Detektiv za ljubav”, Aleksandre Poter, “Nasleđe”, autora Doerti K.Dž. i treći deo trilogije “Smrskaj me”, “Razori me”, koju je napisala Tahere Mafi, kaže bibliotekarka Jelena Stojanović, koja ističe daVranjanci, otkako je počela pandemija korona virusa, sve više svoje slobodno vreme provode uz knjigu. Zato i kada dođu da uzmu novu knjigu oni dugo biraju željeni naslov uz pomoć bibiliotekarki. Mnogi pre nego što dođu da uzmu novu knjigu uđu na sajt Biblioteke kako bi se informisali o naslovima knjiga sa kojima raspolaže, a koje oni mogu da pročitaju.

“Imamo čitaoce koji su pročitali gotovo sva izdanja koja naša bibilioteka poseduje, pa nam se voma često desi da nam dođu sa naslovima romana koji su tek izašli iz štampe pitajući kada će se neka od objavljenih knjiga naći na rafovima naše Biblioteke.”, kaže Stojanovićeva.

Vranjanci po njenim rečima vole da pročitaju dobru knjigu bez obzira kom žanru pripada. Sa podjednakim interesovanjem čitaju dela domaćih i stranih pisaca, a ove godine najčešće su se odlučivali za naslove romana poput “Medvedgrad”, Frederika Bakmana,”Istanbulsko koplje” , autora Elif Šafak, “Klejov most”,Markusa Zusaka, “Osama”, Vladimira Kecmanovića i roman “Islednik”, Dragana Velikića. Najčitaniji naslov među ovim romanima bio je roman”Medvedgrad”, Frederika Bakmana. Svi oni koji su pročitali ovu knjigu poželeli su da pročitaju i sva objavljena dela ovog autora.

“Mnogo puta se desi da neki naš čitalac dođe da uzme knjigu koja je već na čitanje. U takvim slučajevima on kod nas unapred može da rezerviše tu knjigu koju mi čuvamo za njega kada bude vraćena.”, kaže naša sagovornica koja dodaje da Bibilioteka poslednjih godina po pravilu dobije najveći broj čitalaca u oktobru kada povodom Svetskog dana knjige odobri popust na upis.

Najveći broj upisanih članova u vreme popusta

I ove godine mnogi Vranjanci su iskoristili ovaj popust da se upišu u Biblioteku. Dok je trajao bila je i gužva pred vratima Dečjeg odeljenja gde se mnogo puta dešavalo da roditelji dođu zajedno sa decom da se upišu u Biblioteku i uzmu knjige za čitanje. Otkako je počela pandemija korona virusa čitaoci ne mogu da zađu među rafove i sami izaberu knjigu.Ulaz im je dozvoljen uz obaveznu masku samo do pulta gde uz pomoć bibliotekara mogu da odberu željenu knjigu.

“I ovde u vreme školske godine među osnovcima vlada veliko interesovanje za lektiru. Potražnja je tolika da mi ne možemo da obezbedimo željni primerak za svakog učenika i onda nastaje problem koji pokušavamo da rešimo rezervacijom i tako što deca jedni drugima pozajmljuju knjigu koju su na čitanje uzeli kod nas.”, priča Jelena Ranđelović, diplomirani bibilotekar.

Obavezna lektira za osnovce je, prema njenom mišljenju sada mnogo zanimljivija otkako su njen sastavni deo postala i dela iz savremene književnosti autora Jasminke Petrović, Igora Kolarova, Vladislave Vojnović.

“Otkako su u školsku lektiru uvrstili romane “Lesi se vraća kući” ,Erika Hajna i “Hajdi” Johana Špira ona je postala još zanimljivija deci.”,ističe Ranđelovićeva.

U ovoj Biblioteci na raspolaganju studentima i čitaocima su čitaonica i odeljenje Periodike gde mogu da pročitaju sva internet i štampana novinska izdanja uz poštovanje svih epidemioloških mera zaštite.

Vranjska Biblioteka najveća u Pčinjskom okrugu

Javna Biblioteka “Bora Stanković” najveća je biblioteka u Pčinjskom okrugu. Centar je kulturnog dešavanja i pruža informacione usluge svim građanima Vranja i okoline putem svoje razgranate mreže ogranaka.

Prva čitaonica u Vranju otvorena je 1879. godine i to samo godinu dana po oslobođenju od osmanlijske vlasti. Radila je u Pašinom konaku. Ta prva Čitaonica imala je 25 dela u 27 tomova, bila pretplacena na 24 lista od kojih je 9 bilo na stranim jezicima: francuskim, nemačkim, turskim i bugarskim. Bugarskom okupacijom došlo je do zatvaranja svih kulturno – prosvetnih ustanova. Po završetku Prvog svetskog rata 1919. godine osnovana je Građanska kasina koja je radila do početka Drugog svetskog rata. Tokom ratnih dejstava u ovom ratu ona nije radila. Narednih godina ona je ambiciozno krenula u organizaciju rada. O njenom značaju govori i podatak da je ona bila rasadnik budućih institucija kulture koji su iz nje ponikle: Pozorište, Pevačko i sportsko društvo, lokalne “Vranjske novine”. Godine 1976.  Biblioteka se seli u novoizgrađeni Kulturni centar i tada dobija Bibliobus koji je obilazio fabrike u Vranju i radnicima nudio uslugu iznajmljivanja knjiga.Godine1992. Biblioteka se seli u novu zgradu Kulturnog centra, a od 2014. počinje da radi pod sledećim nazivom : Ustanova – Javna biblioteka “Bora Stanković”.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva