Jавна расправа о буџету Лесковца за 2019.годину, одржана је у понедељак. Нисам ишао. Мислим, да је прикладније, да се овим текстом, колико-толико, укључим у расправу. Можда се питате: Шта ти ово треба? Не знам, али  немам жељу да чаршијским тутумрацима непрестано доказујем своју исправност,  показујући средњи прст државним органима. Ако градоначелник, најодговорнији за реализацију буџета, прочита овај текст, можда нешто и допринесем бољем функционисању лесковачког Народног позоришта(ЛНП). Нада постоји, зар не?

Није овo  колумна, а још мање моји савети председници Управног одбора ЛНП Мини Цветановић, и министарки за културу у лесковачкој Влади, Милеви Миличић – боже сачувај. Ја сам freed from desire, да било кога саветујем. (G.W.F.Hegel: Nikada nikog ne savetuj!) Овај, ауторски текст,  биће мало опширнији; не умем сажетије и краће да пишем, па се унапред извињавам читаоцима. Кога интересује нека прочита, а кога не, нека одмах прекине са читањем. Господо, саслушајте ме, поготови Ви градоначелниче –  па памет у главу. Кренимо редом.

Индиректан корисник буџета Ле.  је ЛНП. Зато и пишем о Управном одбору ЛНП, тј. његовој председници Цветановић (By the way, Ви  г-ђо имате„командну одговорност“) која је најодговорнија за репертоар и буџет ЛНП, као и о г-ђи Миличић,министарки за културу у лесковачкој Влади. Да, објасним.

Под један: ЛНП улази у нову сезону без  репертоара?! Репертоар за наредну позоришну сезону 2018/ 2019 не постоји, јa га нисам нашао. Ни на сајту ЛНП, ни у новинама.

Укратко, не постоји. Касни и по месецима, а не пак за сезону!!? Позоришта, а поготову професионална као што је ЛНП, истакну репертоар за наредну сезону, у овом случају 2018/2019.годину, најкасније до краја септембра месеца текуће године. Најкасније, запамтите миле и емдраге госпође, до краја септембра. (Позоришна сезона није календарска година.) Зашто, тада? Зато што позоришна сезона почиње 1.октобра, и зато што је Процедура за доношење буџета града следећа: 15.октобра Одељење за финансије доставља Нацрт Одлуке о буџету Градском већу, 1.новембра Градско веће доставља предлог одлуке о буџету Скупштини града, и 20.децембра Скупштина града доноси Одлуку о буџету града, а 25.децембра Одељење за финансије доставља министру Одлуку о буџету града.

Да ли је ово све тачно? Тачно је.

Па, како да Скупштина града донесе буџет за наредну годину ако индиректни корисник буџета, у овом случају ЛНП, није донело свој буџет, односно трошковник за наредну сезону?

Буџет ЛНП може бити донешен само ако се унапред зна –  репертоар за наредну сезону. Репертоар ЛНП мора бити до детаља јасан и тачан:  колико представа се треба одиграти, тачно по месецима; колико премијера, колико гостовања, колико, условно, учешћа на разним фестивалима; са којим глумцима, до танчина, са именом и презименом, са којим редитељима, сценографима, костимографима, кореографима, лекторима,  драматурзима, преводиоцима, композиторима, стручњацима за сценски покрет; инспицијентом, шефом сцене, суфлером, реквизитером, техничар тона, техничар светла, шминкер, власуљар, гардаробер, декоратер, кројачице, столари; чак и са којим статистима. Господо Лесковчани, господине градоначелниче,  свако ко нешто зна о позоришној уметности рећи ће вам све ово што и ја. Знам да знате, поштоване и цењене: министарко Миличић и  председнице Управног одбора ЛНП г-ђо Цветановић, чувену изреку А.Камиа: „Незнање је једини порок“.

Па, кад све ово знате, како дозвољавате себи, да ЛНП  нема репертоар за наредну сезону. Како да добијете паре, из буџета, а не зна се репертоар. Управни одбор, и Репертоарски (Програмски) савет ЛНП, који мора да постоји у недостатку уметничког директора, имају највећу одговорност за репертоар у сезони 2018/2019. године, као и за сваку представу. Но, будући да је Управни одбор само провизорно тело, са председницом Цветановић,  које служи да би се створио привид стручне контроле у профилисању репертоара и програма ЛНП, и одбране Позоришта од партијске узурпације, не може се од ње очекивати ништа нарочито.

Под два, није ово моје писаније само о репертоару, него и о представама које су извођење, а сад их, у „позоришним месецима“ нема. Да распрострем пред грађанима Лесковца, а поготову пред градоначелником, моје недоумице о непотребном трошењу буџетских пара, нашег града.

ЛНП има дивне ансамбал представе, као што су: Галеб, Трамвај звани жеља, Бизарно, Боинг-Боинг, Вишњик, а има и Мушицу, Ко ће кога… и ни једна једина, од ових представа, није била на репертоару ЛНП у октобру, новембру и децембру месецу. Ниједна! Али, зато су на репертоару, и  то у „позоришним месецима“, представе за децу: „Мачак у чизмама“, „Чаробњак из Оза“, „Сунђерко Боб“, „Царево ново одело“, и уз „Половњаче“, „Прељубнике“ и монодраме – то је све! Чеховљев „Вишњик“, ансамбал представа, спреман је више од 60 дана, а одигран је за лесковачку публику, само два пута – премијера и прва реприза. И то премијера 2.јуна, а реприза 9.јуна ове године, на самом крају сезоне. Представа са раскошним костимима, са редитељем, костимографом, кореографом,композитором, као и троје глумаца са стране, одиграна само два пута.

Господо Лесковчани, господине градоначелниче, како је могуће да се толика, материјална и новчана средства утроше на: сценографију и костиме, на хонораре људи, њих седморо, доведених са стране, њихове дневнице, смештај итд., а да се одиграју само две представе. Лесковац није пребогати град па да се разбацује парама. Лесковац је врло сиромашан град, имајте то на уму г-ђо Цветановић и министарко Миличић. Разбацујете се нашим парама. Да ли Ви г-ђо Цветановић, и Ви г-ђо Миличић, нас Лесковчане третирате као умно дефицитарне и колоне лудака, који пунимо лесковачки буџет?

Не може ЛНП да три месеца игра само представе за децу – није ЛНП дечје позориште. ЛНП је Народно позориште, утувите то себи у главу.

Ако Ви  председнице др Мина, знате зашто је лесковачко позориште народно и зашто се реч народно у његовом имену пише великим словом, ја се бесим, испред споменика.  Тако мним. Међутим, шта ради члан градског Већа задужен за културу, министарка Миличић, за коју мислим да не зна дефиницију речи Култура. Ако, што сумњам, а сумњати једино могу, зна значење речи култура, ја ћу се бацити у мутну Ветерницу. Овде ћу стати, мада је списак далеко од краја. Шта каже на све ово, министарко културе?

Питајте је господине градоначелниче. Чиме смо то ми Лесковчани „зарадили“ овакво понижење  и дедигнацију: да нам министарка за културу, у лесковачкој Влади, буде струковна економискиња  госпођа Милева Миличић? На сајту чланова Већа, министарка за културу у лесковачкој Влади госпођа  Милева Милчић, струковни економиста(шта год то значило) нема биографију. Биографија табула раза једино њена. Што би се на лесковачком рекло: Какав политичар, такав тропар! Али, на послетку, „свако сам бира шта ће учинити од свога имена и по којој тарифи раситнити своју биографију.“ Како можете, председнице УО ЛНП г-ђо Цветановић, да личну дедекорацију пренесете на све нас Лесковчане? Да јој дате на тежини? Да задивите простоту? Да ли се о томе ради? Која је ваша естетика? моје драге, персоне драматис? Јер то кјароскуро? Или је пак у питању основна теза: све је симулакрум, па како буде, и док буде!?(Сви смо наши, само јаши.)

Градови се препознају преко позоришта, преко културе. Суботица, Сомбор, Шабац, Крагујевац, па и Лесковац су познати у Европи и свету по својим значајним позориштима. Лесковачко, по свом чувеном слогану, прво у свету: Позориште свих – позориште за све. Колико је култура једне средине важна,  довољно говори чињеница: када се врше археолошка ископавања, и када се открију артефакти, стари више хиљада година, каже се: „Културне ископине, тај и тај век п.н.е.“ Културне!

Да сам ја на месту министарке културе лесковачке Владе, и на месту  председнице УО ЛНП, онда бих,  ако „Ово“ раде  нonoris causa нашао спонзора, али ако им је „Ово“ синекура, онда имају средстава, да: оду заједно до престоног града, Београда и обавезно разговарају са „нашим“ Жељком Хубачем. Даће им, Жељко,  изузетно корисне и прекопотребне савете везане за њихово даље бављење Позориштем. Тако ће моје цењене даме, постићи довољно самопоуздања да би радиле: што брже, што боље и што јаче.

Али све Ово, у неком другом филму, у неком другом животу. Нисам за закон лапота према њима, али за сав њихов досадашњи „самопрегорни рад“, следи им: Сиктер карта! Или опозив од стране градоначелника, или неопозива оставка. Како њих две обављају поверене им задатке,  оне би  у свакој иоле озбиљној фирми, поготову у овој какистократији са дубоким прекаријатским односом наспрам света рада, од послодавца (овде је то градоначелник) добиле отказ.

За добробит ЛНП и културе на овим просторима. Господо Лесковчани, господине градоначелниче, ово су чињеница, не савети. Моје даме, не користите сакраменталије, типа: ко сам ја да о вама пишем? Ништа лично, обе вас – персоне драматис – не познајем, нити је ово моја теорија завере. Немојте, оно стандардно: ко је он? Да сам најгори: робијаш, мизогин, педофил, хомофоб, нешколован, неписмен, необразован; па, шта? Моја ништавност нема никакву функцију у овом друштву. Битно је, шта сам рекао!? Е, то да испитамо и проверимо. Да ли износим чињенице или небулозе?  Да би се успешно, исправно и функционално водио Град, градоначелник, мора, око себе да има сараднике који су најмање равни њему; ако дотичне персоне драматис, не добију  сиктер карту – то зло донесе –   захтеве ће, градоначелниче, врло брзо, када куцне за то час – пред Вас подастрати: Провиђење,  и  – најближи сарадници. Тако то бива, од кад је света и века.

Леп дан, и свако добро. Ма где били.

др Вјачеслав  Нешић

Stav komentatora nije i stav redakcije Jugmedie