Inicijativa „Pravo na vodu“ saopštila je danas da je tokom juna, jula i avgusta prijavljeno 108 lokacija širom Srbije na kojima nije bilo pijaće vode, gde pojedini krajevi uopšte nisu imali vodu, a u drugima su nedeljama uvođene restrikcije.

„Velika suša, sve manji vodostaji i zanemarena vodna infrastruktura koja je u sve lošijem stanju ostavili su desetine gradova i sela bez osnovnog uslova za život – čiste pijaće vode. Ljudi javljaju o presušenim bunarima, mutnoj vodi, puklim cevovodima i nepravdi koja se oseća prilikom svakog odvrtanja slavine“, navodi se u saopštenju.

Prema njihovim rečima, Srbija se nalazi u delu Evrope koji je najteže pogođen klimatskim promenama, a situaciju dodatno otežava to što se mere prilagođavanja ne sprovode blagovremeno ili uopšte.

„Dugotrajna suša je činjenica, ali za ovakvo stanje u vodosnabdevanju odgovornost leži pre svega u lošem planiranju, neulaganju, nesprovođenju propisa i promašenim političkim odlukama“, ocenila je ta inicijativa.

Planovi za rešavanje problema vodosabdevanja su, prema njihovoj oceni, birokratizovani, a neutemeljeni prema realnom stanju, potrebama i mogućnostima na terenu, navodeći kao primer selo Donje Brijanje kod Leskovca, gde nešto više od hiljadu stanovnika nema vodovod, a većina bunara je presušila.

Naveli su da u Srbiji postoji opšte uverenje da ljudi u selu piju čistu vodu, dok je situacija u realnosti obratna, dodajući da su sela ta koja prva ostaju bez vode i poslednja je dobijaju.

„Ljudi odustaju od stočarstva, pa čak i svojih malih bašta, koje propadaju, jer nemaju vodu kojom mogu da održe imanje. Voda iz cisterni, kad i stigne, često nije dovoljna i ne predstavlja dugoročno rešenje“, piše u saopštenju.

Kov vodovoda u selima, navode da postoje mnogi problemi – nebriga opština, nemaju određene zone sanitarne zaštite, infrastruktura je u lošem stanju i nerazvijena, upravljanje je često u sivoj zoni, a ljudi na selu ni ne znaju kakvu vodu piju jer kontrola zdravstvene ispravnosti često izostaje.

Inicijativa „Pravo na vodu“ je istakla da pravo na čistu i sigurnu pijaću vodu nije privilegija, nego osnovno ljudsko pravo.

„Ne možemo čekati još deset sušnih leta da se stvari pokrenu. Potrebna su ulaganja sada – u infrastrukturu, u zaštitu izvorišta, u javno upravljanje vodama na neprofitnoj osnovi. A mi ćemo nastaviti da budemo glas svih žednih – dok poslednja slavina ne zažubori“, piše u saopštenju.

Dodali su da nastavljaju da prate situaciju sa vodosnabdevanjem u Srbiji i pozvali građane koji se suočavaju sa nestašicama da im se obrate.