Bele poklade ili Karaveštica padaju uoči uskršnjeg posta, a cela ta sedmica se naziva bela nedelja. Na taj dan u crkvi, a po povratku i kod kuće, vernici jedni od drugih traže oproštaj, kako bi se „čiste duše” otpočeo Časni post. Mada se ovaj praznik vezuje za hrišćanstvo, njegovi koreni se mogu naći u kultu slovenskog boga Svaroga, koji je otac Sunca i Ognja, a sličan mu je u grčkoj mitologiji Hefest.

Pošto se ovaj praznik obeležava u i selu Gložane kod Vlasotinca, zabeležili smo kako je to proteklo u domu Cvetkovića. Devedesetogodišnja Nada Cvetković ispričala je snaji Oliveri kakvi su običaji za Bele poklade u njihovom selu.

„Tada se paljenjem vatre ispred kapije teraju zle sile ili veštice. Vatru preskaču svi koji smeju kako bi bili zdravi, a decu, koja se noću upiškuju, obavezno su nosili da preskaču vatru kako bi to prestali da rade. Takođe garom pipnu čelo i tako treba da prenoće, pа tek ujutru da se umiju, kako bi umivanjem ostavili sve loše u zimu, jer se posle ovog praznika dočekuje proleće, i naravno kako bi bili zdravi. Običaj je da se skuvaju bela  jaja i pilav ili suklijaš, oba bela jela (bele poklade), a sprema se banica, takaozvani jajčanik (testo i jaja). Ljuspe od skuvanih i oljuštenih jaja se sutra ujutru bacaju na put kako ne bi bilo buva u kući“.

Baka Nada primećuje da običaji vezani za ovaj praznik nisu kao što su nekad bili.

„Iz godine u godinu sve manje ljudi to radi. Ranije je svaka kuća palila vatru, pa su se takmičili čija će vatra biti veća, a sad tek poneka kuća“.

Dragutin M. Đorđević, čuveni sveštenik i etnograf iz Leskovca, u knjizi  „Život i običaji narodni u leskovačkom kraju“, ostavio je dragocen zapis i o Belim pokladama.

„Prema verovanju u ovom periodu je naročita opasnost pretila od veštica, te su se mladići mazali belim lukom, pravili buku, a najefikasniji metod zaštite bile su vatre. Paljenje i preskakanje vatre i danas je ostao redovan običaj u našem kraju i lokalno je poznat kao ‘kalavešnica’. U upotrebi je i izraz ‘karaveštica’ kao nešto što bi oteralo („otkaralo“) veštice. Od sutra (uskršnji post) počinje novo vreme, vreme skrušenosti, pokajanja, odricanja, obuzdavanja, a time i očišćenja“.

Inače, ovaj praznik se posebno poštuje na Kosovu, u Hercegovini, Vojvodini, Istočnoj i Južnoj Srbiji.