Jedna od najvećih Mesnih zajednica „Centar“ u Leskovcu, zahvaljujući svojoj centralnoj lokaciji, ima bolju povezanost sa gradskim institucijama i brži pristup potrebnim resursima. Ipak, uprkos ovim prednostima, problemi kao što su loša rasveta, nedostatak igrališta za stariju decu, napušteni psi, trotoari i složeni problemi sa parkiranjem ukazuju na to da ni ljudi koji žive u centru grada nisu imuni na izazove.

„Naša najveća prednost je što su se sve ulice koje su se sređivale radile preko grada, nismo morali da molimo ili tražimo, što nije slučaj sa seoskim mesnim zajednicama. Centar grada je sama prednost, jer sve što se radi mora da prođe kroz ovde. Ali svuda ima problema i uvek će ih biti“, kaže za Jugmediu predsednik Saveta mesne zajednice „Centar“ Ninoslav Nikolić.

Ipak, i u urbanom okruženju postoje problemi koji se ne mogu zanemariti.

Uprkos blizini gradske uprave, Mesna zajednica „Centar“ suočava se s brojnim izazovima, uključujući i probleme sa rasvetom, napuštenim psima i parkiranjem. Problemi sa trafo-stanicom i zelenim površinama su takođe prisutni, iako se često uspešno rešavaju uz brzu reakciju nadležnih.

„Imali smo problem sa rasvetom, građani su se najviše za to obraćali, kod Garetove Palate u delu ulice Slobodana Penezića, problem je bio sa trafo-stanicom, dok se nije to rešilo imali smo probleme jedno tri ili četiri godine. Dešava se da se malo zapuste i zelene površine, ne postignu da pokose kada su padavine obilne, onda ja zovem direktorka da pošalje ekipu“, priča Nikolić.

Kao jedan od velikih problema izdvojio je napuštene pse, ali srećom, nikoga, kako je rekao, nisu ujeli jer ih građani na vreme obaveste, a oni odmah zovu nadležne da intervenišu.

„Parking je takođe veliki problem ovde kod zgrade broj 18. ali veći je problem što nemamo dovoljno igrališta za decu između 10 i 15 godina, nemamo koševe, improvizujemo nešto ali nije to to, imamo samo za manju decu mobilijare. Imali smo ponudu jedne sportske kladionice ali razgovorali smo na savetu i nismo hteli da njihovo ime stoji zbog dece“, objašnjava nam Nikolić kome je ove drugi mandat na mesto predsednika Saveta jedne od najvećih mesnih zajednica na teritoriji grada Leskovca.

Još jedan od problema koji je želeo da izdvoji je ulica Strahinjića Bana, a problem je u tome da kada je rađena ulica, misli da zadnji sloj asfalta nije presvučen.

„Odrađen je samo prethodni, zadnji nije presvučen i sada dođe ivičnjak malo veći nego što treba i ljudi sa nižim automobilima imaju problem kad se parkiraju i pišemo to stalno, svake godine stavljamo u plan ali još uvek ništa. Takođe, u ulicama Cara Lazara i Nemanjine trotoari su problem, teško je da se prođe“, ističe.

Imali su ideju da kroz celu mesnu zajednicu postave klupice kao što je to ranije bilo, kako bi najstariji sugrađani imali gde da sednu i da se druže, ali za sada im nisu dali novac za tu namenu.

„Nije velika investicija pa ćemo se i za to zalagati, pričali smo i sa stanarima i oni su za tu ideju“, kaže.

I ulica kod  takozvanog visećeg mosta stavili su u plan za sledeću godinu, a cilj im je da tu naprave mini šetalište.

„Prvo što će biti osvetljeno, a i ljudi koji imaju kuće prema ulici Ivana Milutinovića i da oni imaju gde da izađu. Ljudi su se otuđili pa se trudimo da smislimo ideje da ih približimo da se druže da se za njih najviše zalažemo“, konstatuje Nikolić.

Na pitanje da li održavaju zborove građana, kazao je da u pravilniku to stoji i da ima u planu da krenu i sa tim, ali da do sada nisu organizovali nijedan zbor.

„S obzirom da je velika mesna zajednica možemo da organizujemo po delovima, pa da ljudi na licu mesta kažu šta im smeta, šta možemo da pomognemo, jer eto neko ima problem koji možemo da rešimo a neće da dođe ovde ili ga sramota ili misli da neće moći da se reši pa bi bilo lakše da iznese problem u zajednici, tako da to imamo u planu da radimo zborove“.

Postoji i problem koji nikako ne mogu da reše, a to su kontejneri kod zgrade Kraša, koji su ruglo grada.

„Razgovarali smo i sa predsednikom tog kućnog saveta, hoće da stavi kapiju ispred, pa onda ne može ni to da se odradi, najbolji plan je bio da ih izmestimo međutim ne dozvoljavaju da budu na ulici jer zaista je ružno da budu i ispred biblioteke, pa smo predlagali da kao u Nišu, postave one podzemne kontejnere, ali onda treba dosta para za to a drugo nemamo kabinu koja može to da prazni i onda pokušavamo na sve strane“, objašnjava nam Ninoslav.

U toj zgradi, kaže, postoji odvod gde ljudi bacaju đubre ali kamion ne može da priđe do podruma, međutim, dodaje, to je 50 godina tako zapušteno, ali eto, smatra, da bi podzemni kontejneri bili najbolje rešenje.

Što se tiče migracija, Nikolić kaže da su minimalne i da prateći stanje već nekih tri  izborna ciklusa, možda je ukupno oko 70 ljudi manje u ovoj mesnoj zajednici.

S druge strane, seoske mesne zajednice, pored migracija, suočavaju se i s problemima koji su često mnogo veći i složeniji i Nikolić kaže da su oni toga svesni i da nikada se nikada nisu bunili ako se više para izdvoji za selo nego za njihovu mesnu zajednicu.

„Za razliku od seoskih mesnih zajednica nemamo problema sa atarskim putevima, kanalizacijom, asfaltom, grobljem, crkvom, kulturnim sadržajima, i mi to razumemo, i kad odemo tamo nikada se ne bunimo ako se više para izdvoji za selo nego za našu mesnu zajednicu, znamo da oni imaju mnogo veće probleme“, naglaša Nikolić.

Ipak, dodaje, na toliki broj ljudi nemoguće je da nemaju problema, iako su u samom centru grada.

„Imamo još dosta zahteva koji treba da se odrade, nije idealno.Nemamo stvarno velikih problema, niti  političku konotaciju. Kad smo došli ovde ja sam rekao, ljudi ako hoćete da radimo, kad vas pozovem, to je četiri puta godišnje, da sednemo, da se dogovorimo, da napravimo plan neki, ako mislite da ćete imati neku platu, nećete, ovde je sve volonterski, ako ste za da pomognemo, ako nećete kažite odmah da se ne natežemo uzalud“, kaže predsednik Saveta mesne zajednice „Centar“.

Uglavnom su, objašnjava, problemi na koje se građani žale, komunali, pa se zbog toga najviše obraćaju Odeljenju za urbanizam, a svaku intervenciju moraju papirološki da pravdaju, a neke probleme rešavaju i i svom trošku, kao na primer sređivanje parka za decu. Od JKP Grdelice dobili su i letnjikovac za dečiji park.

Članovima Saveta rekao je da uvek kad ljudi dođu i požale se da ga odmah obaveste, jer neka pitanja ne mogu da čekaju.

„Skoro smo imali oko zgrade, pukla je neka cev, mi smo odmah zvali, došla je cisterna sa pijaćom vodom, bili su zahvalni i onda su oni izbetonirali nešto sami, nešto smo mi rešili, zajedničkim snagama, jer ako ih pustimo da čekaju onda nastaje još veći problem“, smatra.

Postoje i primedbe koje su konstantne, a kao primer naveo je da se u jednoj zgradi čovek i žena stalno žale da im smeta buka sa igrališta, ali igralište mora da postoji, pa su im izašli u susret i premestili klupice sa druge strane.

Na osnovu svega rečenog, ljudi u gradu se mogu pohvaliti efikasnijim pristupom i većim mogućnostima za brzu intervenciju, što nije slučaj sa selima.

Bez obzira na razlike, jasno je da su potrebe i problemi u svim mesnim zajednicama značajni i da je kontinuirana podrška ključna za unapređenje kvaliteta života u oba okvira.

Ninoslav Nikolić mišljenja je da „ako hoćete neki probem da rešite, morate non stop da zovete, da tražite, da dosađujete, da tražite svakog dana ako treba“.

This slideshow requires JavaScript.

„Jer i ovde kao i u svakoj mesnoj zajednici, ako ne tražite, ako ne dosađujete, ne zovete ništa vam neće dati i to mora kad se određuje budžet, kad se pravi da se odrede prioriteti. Mi uvek tražimo, kad tražimo, tražimo brdo a oni nam onda nešto ispune, nešto ne“, zaključuje naš sagovornik.

Jasno je da gradske zajednice poput „Centra“ imaju prednost u pogledu resursa i brzine reakcije, ali je neophodno da se prepoznaju i adresiraju osnovni problemi koji se ne rešavaju adekvatno.

Sa druge strane, seoske mesne zajednice ipak zahtevaju mnogo veću podršku i ulaganje kako bi se omogućio dostojan kvalitet života u ruralnim područjima.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Amabasada SAD, a administrira Media i Reform centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već mišljenje autora.