Ove godine smo na makroogledu postavili 18 sorti pšenice i tri ječma iz pet selekcionih kuća i to sa ciljem da našim poljoprivrednim proizvođačima praktično prikažemo kako da primene neophodne agrotehničke mere u godini koja je po mnogo čemu specifična za uzgoj žitarica.“, istakla je Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, na manifestaciji „Dan polja ozimih strnih žita“ održanoj na gazdinstvu Dragana Nakića, iz Rakovca kod Bujanovca.

Setva žitarica na ovoj oglednoj parceli je, prema njenim rečima, obavljena u optimalnom roku uz primenu svih agotehničkih mera. Pored NPK-a đubriva, dve dvadesetice azota i fosfora, pšenici je kao dodatak stavljena i urea kako bi mogla da se hrani tokom januara meseca. Krajem januara odnosno početkom februara, kada su to vremenski uslovi dozvolili, primenjena je još jedna prihrana đubrivom nutri aktiv i to posle agrohemijske analize zemljišta.

„Prilikom setve upotrebili smo količine semena koje su nam zadale semenarske kuće. Tako smo setvu pšenice semenom domaćih semenarskih kuća obavili u količini od 240 do 260 kilograma po hektaru, a stranih od 200 do 220 kilograma. Radili smo i tri tretiranja folijarnom prihranom i koristili mikrobiološka đubriva kako bi zasejane biljke mogle da odole nepovoljnim vremenskim uslovima koje smo imali početkom proleća“, kaže lazović Đoković.

Zasejane žitarice na ovom oglednom polju su, po njenim rečima, u tom periodu bile u lošem stanju zbog velike količine padavina, ali je to anulirano zahvaljujući pravovremenoj primeni propisanih agrotehničkih mera. Urađena je i zaštita od korova, ali i zaštita lista i stabla fungicidima i primenjena zaštita u fazi cvetanja protiv fuzarioze klasa.

„Primenili smo i mikrobiološka đubriva tako da naši poljoprivredni proizvođači mogu da vide koliko posle ovakvog tretmana u proseku ima broja klasova na jednom kvadratnom metru. Nama je cilj da imamo nisku pšenicu i da žetvene ostatke zaoravamo kako bi smo obogatili zemljište kada nemamo stajnjak“, kaže Lazović Đoković i dodaje da ako u narednom periodu vreme bude pogodovalo pšenici i temperature ne budu prelazile 30 podeok na Celzijusovoj skali da na ovoj prceli prinosi neće biti manji od 6 tona po hektaru.

Poljoprivredna služba uzor proizvođačima

Puno reči hvale za ono što su savetodavci iz vranjske Poljoprivredne službe odradili na ovoj oglednoj parceli imao je i njen vlasnik Dragan Nakić, koji je istakao da je njemu i mnogim bujanovačkim poljoprivrednim proizvođačima vranjska Poljoprivredno stručna služba bila uvek od velike pomoći, a posebno kada je trebalo da primene novine u procesu proizvodnje kojom se bave.

Ono što su savetodavci ove poljoprivredne službe uradili na ovom oglednom polju sa posebnom pažnjom pogledao je i iskusan poljoprivredni proizvođač iz Korbevca kod Vranja, Goran Tasić, koji i ove godine strna žita uzgaja na nešto više od dva hektara.

„Mislim da su svoj posao ovde dobro uradili, ako se ima u vidu da ove godine imamo vrlo nestabilno vreme. Raduje me što su nam predstavili pozamašan izbor sorti pšenice koje bi u narednom periodu i sami mogli da uzgajamo“, kaže Tasić.
Miodrag Jovanović, ugledni rakovački stočar, kaže da je ispratio gotovo sve aktivnosti vranjskih savetodavaca na ovoj oglednoj parceli i da je i sam imao priliku mnogo toga da nauči.

On sam pšenicu proizvodi na dva hektara koju koristi za ishranu šest krava od kojih svakog jutra tamošnjem otkupljivaču predaje po 80 litara mleka.

„Za litar predatog mleka i sada dobijam samo 28 dinara, a umeđuvremnu je cena jednog litra nafte skočila čak na 170 dinara, pa vi sada izračunajte koliko mi se zaista isplati ova proizvodnja i u kom pravcu ide naše stočarstvo. Zbog toga ljudi masovno prazne svoje štale i kako je krenulo bojim se da više nećemo imati krava ni za slikanje“ , kaže Jovanović