Svečana akademija u čast vrednog jubileja OŠ “Svetozar Marković” Leskovac, protekla je većim delom u znaku njene istorije, odnosno, politčkih i društvenih mena, a brojnu bubliku hronološki je kroz tu istoriju provela odabrana ekipa učenika gotovo iz svih razreda.

To je jedna od retkih akademija na kojoj su u prvom planu bili istorija spojena sa sadašnjom generacijom osnovaca, škole koja traji punih 120 godina. Krenulo se, upravo od početka, od prvih učenika i njihovih porodica, od dilema da li ići ili ne u školu, preko perioda između dva rata, partizanske vlasti i discipline, vreme targetovanja i bombardovanja, do današnjih dana, kada su učeniic u fazonu – može nam se, ali ipak, spremni da nauče kroz različite forme.

“Kroz burnu istoriju se vidi da se nikada nije odustajalo od znanja i negovanja pravih vrednosti, pa je zato i slogan našeg jubileja ‘Prijateljstvom i znanjem u lepšu buudćnost’”, kazala je direktorka “Svetozara Markovića” Tamara Janković.

Mladi ljudi, rekla je, i dalje u toj školi koračaju putem svojih snova.

“U čemu ih svi mi zdušno podržavamo prateći njihova interesovanja, sposobnosti i mogućnosti”, dodala je Janković, govoreći potom o tome šta je sve urađeno u školi da bi učenici imali što bolje uslove za sticanje znanja.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, bivši đak te škole, nazvao je na početku svog govora školu od 120 godina “starom damom pored reke”.

“Ona je pravi primer kako treba da funkcioniše jedna institucija, vaspitno obrazovna ustanova, koja u svakom delu ispoljava pravi školski duh”, ocenio je Cvetanović, koji je u znak zahvalnosti za ono što je lokalna samouprava učinila za ovu školu, dobio zahvalnicu.

Zahvalnica je dodeljena i PU Leskovac i Marini Ilić, načelnici Školske uprave.

This slideshow requires JavaScript.

I to je, tih nepunih 10 minuta, bilo sve što je tokom sat vremena posvećeno zvaničnicima, ako na kraju ne izuzmemo do sada retko viđen gest, kada je Cvetanović sa još troje školskih drugova seo u đačku klupu, evocirajući uspomene iz Škole pored reke.

Pored divnih učenika – glumaca, treba pohvaliti i njihove profesore, školski hor s kojim su pevali ili davali takt ljudi iz publike, ali i voditelje celog programa, Sofiji i Ognjena, učenike osmog razreda.