Nekadašnji šef tehnike u Radio Leskovcu Dragan Stojiljković preminuo je iznenada juče u pedesetčetvrtoj godini života, a sahrana će se obaviti danas na Svetoilijskom grobju.

Smrt ovog uvek vedrog i nasmejanog čoveka iznenenadila je i ožalostila sve njegove prijatelje jer je bio zdrav čovek.

Rođen je 1969.godine. Posle gašenja Radio Leskovca radio je u svojoj radnji „Kontrast tv servis“. Kolege ga se sećaju kao vrhunskog profesionalca, a zapamćen je i po tome što je režirao prvu tv emisiju na Televiziji Leskovca, kloja je svoj rad zapšočela u okviru leskovačkog radija.

Iza sebe je ostavio kćer, sina i suprugu.

O tome kakav je Dragan bio čovek i profesionalac, govori novinarka i urednica u Radio Leskovcu Vera Milićević.

„Bio je neki april 2001. kada smo Nepče, ti i ja krenuli, onim čuvenim Radijskim belim, Jugićem, za BG da, po dogovoru sa ondašnjim Studiom B, i Veranom Matićem, uzmemo kompjutere za montažu. Da se konačno rešimo onih traka i u studiju i u montaži. Bio je predivan dan. Sunčan… Kada smo stigi, već su nas očekivali i odmah nam pokazali, već upakovane kutije sa kompjuterima. Ponudili nas kafom, ljubazno odbismo, a sve vreme gledajući one kutije, kao da će neko da nam ih odnese. Nepče i ti i jedan mladi, ljubazni njihov, pokupiste i smestiste kutije. Što u gepek, što pozadi u auto. Kada se dečko vratio, nas troje se pogledasmo i ti Gago reče : dadoše nam sve ovo kao da su nam dali par hemijskih olovaka. Nasmejasmo se sve troje. Stajali smo tako ukopani od čuda nasred ulice, u neverici, gledali se i ćutali. Kao po komandi udjosmo u kola, vas dvojica napred, ja pozadi kraj onih kutija čvrsto ih držeći. Neko je pitao: hoćemo li u Radio Beograd da svratimo, tvoj brz odgovor : ni slučajno. Vraćamo se…. Kada smo stigli u naš i tvoj Radio Gago, pitam hoćemo li ostaviti to sve pa sutra odmorni da montirate i namaštate. Veliki posao… “ mi smo gi doneli da Radio konačno ulegne u bolje dane, a ti vikaš da idemo doma. Ti idi, mi ostajemo do sutra ako treba a i duže“, reče.

Nekoliko dana ste radili. Danonoćno. Bio si i srećan i zadovoljan novom tehnologijom. Neki su se nervirali kad nešto ne ide kako treba, ti se Gago naš nisi nervirao. Smeškao si se, radio, dobacio povremeno nešto duhovito i odmah bi sve bilo i lakše i lepše.

Tvoja posvećenost poslu, tvoja virtuoznost i u snimanju i montaži, bili su i ostaće zapamčeni kod svih nas koji su sa tobom radili, a ima nas poprilično.

Virtuoz si bio i sa kamerom.

Dragi naš Gago, mnogo si nas sada rastužio. Neizrecivo. Svoju divnu porodicu prvenstveno. Svoju decu koju si obožavao. Svoju Slađanu, kako si, sa nekom milinom u glasu, umeo da kažeš. Ti bi sigurno voleo da se oni sada drže zajedno i da imaju snage da prežive ovu bol. Lepa ti je porodica Gago. A kada je porodica lepa onda se, najteže što im żivot donese, nekako izdrži.

Dragi naš Dragane, nije uzalud ono “ nomen est omen“. Tvoje ime sve govori što mnogi od nas ne mogu sada u bolu i tugi da kažu.

Ja se neću pozdravljati s tobom.

Mirno ti nebo i u miru da stigneš na svoju Zvezdu. Ona te čeka a svi mi, tvoji prijatelji, znaćemo gde si. Kad god pogledamo gore u plavetnilo. Tamo żivi Večnost. Putuj“.