Postoje ljudi, tu pokraj nas, smeli da iskažu drugačiji stav, da u stavu istraju bez obzira kako će ih shvatiti okolina, vlastodrzalac, poslodavac… Taj slobodarski duh je obeležje hrabrih, kakav je bio i Srba Dimitrijević iz Leskovca, kojeg nema više među nama.

Posle duže i teške bolesti, boreći se svoj hrabar i opušten način, preminuo je u svojoj 86-oj godini života i danas sahranjen u prisustvu svojih najmilijih, rođaka i prijatelja, koji će ga se sećati I kao velikog humanitarca i altruiste.

U metropolama, gde masovno ljudi u kolonama protestuju i nije tako teško da se suprotstaviš. Ali u manjim mestima, gde se takvi prepoznaju, gde ih lako obeleže, zaista je veličanstveno imati svoje ,,JA. I kroz ta vrata za slobodnu misao opstaje ideja da i na jugu Srbije, u malom Leskovcu postoje pojedinci čija su srca uvek kucala i za druge.

Srba je zato zaslužio svu našu pažnju u trenutku kad nas je napustio. Obavezao nas je da ostanemo verni slobodnoj volji čoveka kako svi svetionici pre nas nisu zalud sijali.

Kretao se uvek opozicionarnim kolonama i prešao kilometer i kilometre u njima.

Svima već nedostaje, ali najviše svojoj deci, kćerki Nini i sinu Đorđu i supruzi Ljbinki. Za njim pate i deca koje je očuvao i uspravio sa svojom suprugom, a koja nisu njihova.