VRANJE –  Mocartove i Betovenove sonate, zvuk Debisijevih slika, Šumanove sinfonijske etide, jevrejske svite, Šopenova i dela ostalih muzičkih virtuouza, milozvučno se razležu Vranjem već desetak dana .

Moderna i teška literatura dopire sa klavira svake večeri u sali Doma vojske, dok se publika utrkuje za stolicom više na internacionalnom “Piano summer” festivalu. Niti manjeg grada, niti više svetskih umetnika niti većeg kulturnog sadržaja, konstatuju posetioci.

“Vranje zapravo nije planirano za ovakvu vrstu događaja, sve se nekako desilo spontano kao i mnoge druge stvari u životu”, započinje razgovor Zoran Imširović, osnivač i umetnički direktor festivala uz napomenu da Vranje ima “veliku dušu”

“Ono što mene iznenađuje je upravo duh ovog grada i činjenica da postoji veliki interes za klasičnu muziku. Sala je svake večeri prepuna i mnogo mladih ljudi dolazi na koncerte, a mi ni u kom pogledu nismo štedeli publiku, ni od moderne ni od teške literature, sve ovo što se ovde svira može se čuti i u najvećim centrima u svetu”, govori Imširović.

Praveći osvrt na mlade talente koji pohađaju srednju muzičku školu u Vranju, on govori da su uslovi rada u zapadnim zemljama mnogo povoljniji, što se posebno vidi u domenu instrumenata.

“Cilj ovog festivala je upravo skupljanje sredstava i otvaranje fonodova  kako bi se pronašao način za obnovu same škole u Vranju i njene biblioteke. Za biblioteku smo dobili jednu izuzetnu donaciju najveće izdavačke kuće za note iz Minhena. Ta donacija je veoma vredna , jer takvu vrstu donacije nemaju ni velike akademije u Srbiji.” otkriva Imširović i dodaje da će ta donacija kontinuirano nastaviti da stiže, tako da će Vranje imati najmoderniju biblioteku u regionu.

Osim toga, postoje napori da se pronađe novac za prikupljanje modernih instrumenta ali za to će po rečima umetničkog direktora biti potrebno nešto više vremena i veštine.

“Piano summer” se održava po III put zaredom, a II put u Vranju i utisak učesnika je da se festival već odomaćio. Publici je  već dobro poznat sastav “Marmara kvintet” kao i ruski solista Dimitri Romanov, a velike simpatije zaradili su i novi učesnici.

Hjun Sok Tekin pred vranjskom publikom našla se po drugi put. Prepuna sala govori joj da lokalci vole muziku, a podjednako uživaju u romantičnim, savremenim i kompozitorskim delima. Sok Tekin više uživa u sviranju muzike iz Nemačkog romantičnog perioda koji počinje Betovenom, Šubertom zatim Šumanom i Bramsom.

“Vežba i talenat su neraskidivo povezani za profesionalnog muzičara, ali na sve to treba dodati neki svoj pečat, u muziku treba uključiti i svoj duh kako bi vladali pozornicom. U redu je svirati za sopstveno uživanje, ali ako želite da taj osećaj prenesete na publiku morate se otvoriti ka njoj, to je taj duh o kome govorim” pojašnjava ova južnokorejanka.

Iza Nino Gurevič iz Gruzije stoji uspešna karijera.Dobitnica je najvećeg priznanja u Varšavi na Šumanovom konkursu. Iako nastupa u velikim salama raznih metropola, ona kaže da je ovo jedinstveno iskustvo za muzičara.

“Neverovatno je videti koliko ljudi dolazi na koncerte, publika je divna i srećna i pravo je zadovoljstvo svirati za njih. Koncertna hala nije velika ali je nekako udobna i atmosfera je intimna pa se osećam veoma dobro na sceni.” priča Gurevič i dodaje da je ideja festivala odlična jer se muzičari sa svih meridijana upoznaju na način na koji inače ne bi imali prilike

“Od njih možete čuti različite kritike, na vama ostaje da se složite ili ne. Ali je veoma važno da čujete različite ideje i zamerke. Bitno je biti otvoren za sve sugestije i napomene, a na kraju možete da ih prihvatite ili odbacite” kaže ona.

Srce festivala čine specijalni gosti iz Turske pod nazivom “Marmara Kvintet” koji okuplja profesionalne umetnike na različitim instrumentima iz svih krajeva sveta. Nakon prošlogodišnjeg nastupa stekli su svoje obožavaoce među vranjskom publikom za koju tvrde da su veoma otvoreni za klasičnu muziku čak i za teška dela.

„Pod teškim delima mislim na tehničku zahtevnost za nas muzičare, a posebno je teško razumeti njenu harmoničnost iz ugla publike. Ipak mnoga savremena dela se smatraju teškim, ali će ona kroz 200 godina postati klasična muzika stoga je potrebno razumeti ih. Ne treba zaboraviti da je i sam Betoven bio poklonik savremene muzike u svom periodu.” smatra Idil Belgin Kučukdogan koja svira violinu.

Zejnep Karačal iz istog sastava smatra da ako muzičar ima šta da ponudi publici on uživa, a ako publika uživa, njegovo uživanje je utoliko veće.

Evrim Baštaš je poreklom iz Istanbula ali u Vranju pronalazi veliki broj sličnosti sa svojom zemljom.

“Prva stvar koju sam primetila jesu ritmične sličnosti u muzici kao i sama energija. Stil života umnogome podseća na dnevni život u Turskoj. Identična hrana i veliki broj reči kao da dodatno upotpunjuje taj boemski deo u muzici.” otkriva Evrim.

Na učesnika je veliki utisak ostavio i krajolik koji okružuje grad. Veliki oblaci iznad brda, zvuk trube koji se stalno prenosi čaršijom sa neke svadbene proslave je svakako nešto što ostaje u sećanju.

„Piano summer” održava se u Vranju od 2. do 20. avgusta i svrstava se na mapu značajnih kulturnih dešavanja Evrope.