LESKOVAC – Od početka ove godine leskovački policajci podneli su 356 krivičnih prijava protiv 364 osoba zbog sumnje da su izvršili nasilje u porodici, dok je čak 64 žena i dece bilo smešteno u Sigurnu kuću.
I dok nadležni organi tvrde da postupaju u predmetima porodičnog nasilja hitno, u skladu sa načelima zakonitosti, profesionalnosti i humanosti, građanske organizacije koje se bave istim problemom tvrde da je najgore zapravo to što sistem prvi ne poštuje zaštitu ljudskih prava, prava dece i žena predviđenih međunarodnim konvencijama koje je ratifikovala Republika Srbija.
KO VODI EVIDENCIJU ŽRTAVA NASILJA U LESKOVCU?
Najmanje što svaki građanin može da učini je da prijavi nasilje ili ohrabri žrtve da ga same prijave. Ostalo je do sistema
„Najpre, policija u Leskovcu, iako je u obavezi, nije anketirala ni jednu ženu koja je prijavila nasilje, već zapravo mi radimo te ankete, koje potom dostavljamo organima MUP-a„, tvrdi Ljiljana Nešić iz organizacije „Žene za mir“ u ovom gradu.
I dok u lokalnom Centru za socijalni rad kažu da svaka republička ustanova koja se bavi sprečavanjem nasilja ali i kažnjavanjem nasilnika vodi sopstvenu evidenciju, u policiji negiraju Nešićkine tvrdnje.
“ U svim slučajevima prijavljenog nasilja u porodici policijski službenici su popunjavali evidencione listove čiji primerak se dostavlja kao predlog izveštaja„, saopšteno nam je iz Odeljenja za medije i komunikacije MUP-a Srbije.
SOCIJALNE RADNICE TERAJU ŽRTVAMA SUZE NA OČI?
U „Ženama za mir“ ipak priznaju da je u tom sistemu odrbane od nasilja najviše napredovala policija, ali kažu da žrtve nailaze na najveće nerazumevanje u lokalnom Centru za socijalni rad.
„Imamo tone zapisa i tvrdnji žrtava, da kad odu da razgovaraju sa socijalnim radnicama, da ih one izbace u hodnik da se isplaču, provociraju ih, govore im: da li si ga nešto uvredila, da li si ga provocirala… To ne smeju da rade. Žene iz tog Centra za socijalni rad izlaze uplakane i ponižene, umesto da budu ohrabrene i da im se pruži pomoć. Još su tamo po tri ili četiri socijalne radnice kada razgovaraju sa jadnom ženom i napadaju je sa svih strana, pune nerazumevanja„, tvrdi Ljiljana Nešić iz ove organizacije koja već 20 godina uspešno vodi SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u Leskovcu.
U sigurnoj kući pribežište traže i žene i deca iz Medveđe, Vlasotinca i drugih opština u Jablaničkom okrugu
U Centru za socijalni rad su ogorčeni, kažu, zbog optužbi Ljiljane Nešić, čak toliko da nisu ni hteli da ih komentarišu. U kratkoj izjavi rečeno nam je da se prema žrtvama nasilja ponašaju sa puno poštovanja i da tome u prilog „govore brojke“.
„Smestili smo u Sigurnu kuću od početka godine 64 žene i dece. To je dovoljan pokazatelj koliko zapravo vodimo računa o žrtvama nasilja„, ističe pedagog u Centru Marija Stanković.
Žrtve nasilja u Sigurnoj kući mogu da borave do 30 dana, ali nakon tog boravka, često se dešava da žene budu prepuštene same sebi.
Od početka godine u Sigurnoj kući spas zatražile 64 žrtve nasilja
„Pomagali smo im kad god smo to mogli. Davali ženama jednokratnui novčanu pomoć kako bi se snašle, pronašle stan, odselile od supružnika koji je maltretira i nastavile dalje sa svojim životom. Ipak, često se dešava da se žene vrate nasilniku jer nemaju gde, i ponovo preživljavaju pakao“, zaključuje psiholog u Centru za socijalni rad Aleksandra Milošević.
KO ĆE DA RAZUME SISTEM, GDE JE ISTINA?
I dok svi iz svog ugla tvrde da rade ispravno i najbolje što mogu, žene koje smognu hrabrost da progovore i stanu ispred objektiva foto-aparata, drugačije vide sva ta zalaganja i postupanja po zakonu onih koji su plaćeni da nas štite od svih vrsta nasilja.
Milena Cakić (35) iz leskovačkog sela Strojkovce je za sedam meseci samo jednom videla svog sinčića, koga joj je sud dodelio na staranje do okončanja razvoda. Ona za to krivi ceo sistem, od policije, preko Centra za socijalni rad i sudova.
Dete je jednog vikenda odveo njen suprug i više ga nije vratio. Nakon toga, Osnovni sud u Leskovcu je dodelio starateljstvo njenom suprugu jer je tvrdio da je Milena maltretirala svoje dete.
„A da nikada nije poveden poseban sudski spor ili istraga da li sam ja to zaista uradila ili ne. Centar za socijalni rad i sud su verovali na reč čoveku koji me je u braku maltretirao punih 7 godina i dodelio našeg sina njemu. Moje dete je, praktično, kidnapovano. Od tada ne spavam i ne jedem i živim za trenutak kada ću ga zaglrliti i poljubiti, osetiti njegov miris”, priča ova žena koja prolazi kroz dramatičan period i trenutno viđa svog sina u prostorijama Centra za socijalni rad uz prisustvo socijalnih radnika – na dva sata nedeljno.
Deca žrtve roditeljskih manipulacija
Milenina rasturena porodica je samo jedna od stotinak u leksovačkom kraju u kojoj se vodi rat oko tutorstva nad decom.
Od početka godine, na teritoriji cele Srbije podneto je ukupno 5.192 krivične prijave protiv 4.875 nasilnika od koga su 4.448 muškarci, dok su 427 slučajeva nasilje izvršile žene.
Nažalost, najbrojniji slučajevi ovakvog tipa nasilja se dešavaju u krugu porodice. Samo deset odsto razvoda obavi se mirnim putem, kaže direktor Centra za socijalni rad Boban Ilić. Broj zahteva za posredovanje ovog centra oko roditeljskog staranja je u stalnom rastu.
Usluge Sigurne kuće koriste zlostavljane žene i deca iz Vlasotinca, Medveđe i drugih opština u Jablaničkom okrugu, a podaci ajtivistkina Žena za mir odnose se na seo okrug.
Dragan Marinković
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Verovatno je muž ove jadne žene korumpirao sudiju i dobio starateljstvo nad detetom. Svi znamo kakvo nam je sudstvo, kako rade sudije i šta se dešava sa jadnim ljudima koji se bore za pravdu, a nemaju ni pare ni političku podršku.
Cula sam za jedan takav slucaj u Vlasotincu , muz davio zenu , cerka pokusala trovanje ….policija upoznata , nasilnik idalje kod kuce ???? Zena i cerke cute iz straha. Ajd deca , ali kakva je to majka koja stiti muza nasilnika , a deca trpe ? Iz straha ili njega vise voli od sopstvene dece ?…zna Vlasotince o kome se radi , ali cute …sve se desavalo juna ove godine !
A sto se tice ovih izjava radnica Centra za socijalni rad Leskovac , …………… da ih trega pod hitno najuriti ! Eee one kazu da se zene vracaju nasilniku jer nemaju gde ?????? Posle 30 dana napolje iz Sigurne kuce ? Jel to briga ? Ne ,to sluzi da bi one i slicne primale dobre plate na konto nesrece ovih jadnih zena i dece ! Respect Ljiljani Nesic !
A sta mislite vi?da je to hir radnica CSR da zene mogu da borave 30 dana…one samo rade po pravilnicima kojima se uredjuje rad sigurnih kuca a koje nisu one izmislile.A to sto zene nemaju gde da se vrate je pitanje koje treba da resava sistem u kome zivimo!Najlakse je kritikovati..
Pa sto im Zene za mir ne omoguće bolji pristup ili učine nešto konkretno po tom pitanju, a ne da kritikuju rad nadležnih institucija koji je legitiman! NVO veštačka tvorevina stvorena da ruši sistem u kojem žive.
A sta im konkretno NVO pruza u vidu pomoci, verbalnu empatiju, duge razgovore i par cebadi ili nesto trece……..
A sta je to sto im nude i pomazu Zene za mir….. osim verbalne empatije, toplog zagrljaja i par cebadi koje daruju…. sta one cine, te su toliko hvaljene i uvazavane
Zakonom bi zabranio Zene za mir…..a Centar treba krivicnu prijavu da podnese protiv ove Nesicke
Dovoljno je procitati tekst V. Nesica na Jugmediji gde je u stilu „ne moze nam niko nista “ besramno opisivao izivljavanje sa parama u nvo dok vecina naroda jedva krpi kraj sa krajem.
Svaka cast gospodji Nesic, na hrabrosti i svemu sto je ucinila za zene zrtve nasilja. Nije nimalo lako boriti se sa institucijama sistema. Govorim iz licnog iskustva, moja sestra je bila zrtva nasilja. Zahvaljujuci toj Nesicki i tim Zenama za mir, ostla je ziva. Moje postovanje za sve organizacije koje se bore protiv nasilja nad zenama, jer da nije njih ne bi imao ko da iznese pravu istinu rada institucija i tretmana zena po institucijama. Veliko vam hvala gospodjo Nesic za sve sto ste ucinili za moju sestru i celu porodicu. Zahvalan do groba.
Milan
… za sve clanice Zene za mir, a posebno za izuzetnu zenu Ljiljanu Nesic, koja se nesebicno zrtvuje za svaku, doslovno svaku, zenu koja potrazi pomoc u njihovim prostorijama. Koliko je samo meni pomogla to samo ona i Bog zna, i nikome ni jednu jedinu rec o mom slucaju nije procureo u javnost. Kao dugogodisnji prosvetni radnik ta privatnost mi je od nemerljivog znacaja. Da je samo malo vise zena kao sto je Ljiljana, nasa zenska strana sveta bila bi nam mnogo vise rasterecenija, znacajnija i vrednija.
Zenama za mir, a posebno gospodji Nesic mnogo uspeha u licnom zivotu i u radu na zastiti zenskih prava. Potrebni ste nam Ljiljana!
@Licno ja
Zene za mir nisu Odbor za ljudska prava pa da se dodvoravaju Velikom Gazdi, za novac. Od takvih „Nebojsa iz Beograda“ ne moze da se zivi.Hteo bi @Licno ja iz Odbora za ljudska prava da samo on dobija pare kao glavna ……muva serifa, i onda treba da se svi zatvore u ……
Od ove teme se pravi senzacija za medije, kao i promocija za licne interese. Ne vidim znacajnost NVO u svemu ovome, osim verbalne empatije, dugih razgovora i par cebadi koje se daruju zrtvama kako bi im se pomoglo. I to je najvise sto im pomenuta kvazi-organizacija moze pruziti i time opravdati svoje postojanje.
Prihvatilište u sigurnoj kući fukcioniše na poprilično dobar način i uz veliko radno angažovanje i konstantnu pripravnost koleginica koje su u istom radno angažovane..Volela bih da bar neko od silnih NVO koje se bave ovim fenomenom zaviri malo i fizički u stepen opterećenosti radnika CSR koji veliki deo posla obavljaju bez bilo kakvog vida nadoknade pri čemu su dodatno radnici opterećeni i drugim poslovima u Centru i čak nemaju vremena ni za domen privatnog života..Pa sem što ispirete novac na tuđim plećima informišite se malo bolje ko šta radi, ko koliko radi , kolika ima resursa na raspolaganju, i da li je realna plaćenost posla koji rastrže stručne radnike na sijaset strana …e onda vi iz NVO iz svojih dobro zagrejanih fotelja mašite papirima koji nemaju apsolutno nikakvu validnost. Licenciranje sigurne kuće je pokrenuto a proširiće se i delukrug rada u smislu pružanja psihološke podrške žrtvama nasilja a sve u skladu sa mogućnostima i resursima koji stoje na raspolaganju .
I ja sam prosla kroz nasilan brak. Centar za socijalni rad je bio apsolutno ok. I vise puta nakon razvoda sam se njima obracala za savetodavnu pomoc. Ekipa se u medjuvremenu promenila. U susret mi je maksimalno izasla radnica Mia Kulic. Ostale radnice nisu bile zainteresovane. Zene za mir sam kontaktirala dva puta. Njihova neka advokatica je koristila to kao teren na kome pronalazi musterije koje ce da „odere“ za zastupanje na sudu. To je bilo 2011. Ne znam da li se u medjuvremenu nesto kod njih promenilo. Psihologica Duda nije bila sposobna ni svoje proble da resava, a kamo li da se bavi tudjim. Nikakav savet mi jije dala. Cak je bila na strani nasilnika, jer joj je rodjak. Toliko o Zenama za mir iz mog iskustva.
Žene žrtve nasilja jesu u većini slučajeva prepuštene same sebi nakon izsalska iz prihvatilišta , ali ono što šira javnost ne shvata jeste da postoji domen nadležnosti stručnjaka preko kojeg se ne može dalje..i to je Zakonom određeno a ne proizvoljnom voljom.Zaista je nezahvalno i sramotno da se toliko radno angažovanje stručnih radnika negira i podcenjuje do velike mere banalnosti.