Zbog rata u Ukrajini i krize na tržišti hrane, u Evropi, gde Srbija izvozi 90 posto smrznitih malina, ovo jagodičasto voće postalo je luksuz zbog visokih cena pa se izbacuje iz skoro svih proizvoda i zamenjuje jefitinijim, a sve to rezultira drastično samnjenim izvozom srpskih malina.

Kao rezultat toga, upozoravaju u Privrednoj komori Srbije, radovanje srpskih proizvođača malina u vezi sa njihovom otkupnom cenom od 600 do 800 dinara je preuranjeno, a dokaz tome je da je u Grčkoj počela berba malima i da se ona u otkupu plaća po istim cenama kao lane.

Ipak, možad u PKS ne znaju nešto što otkupljuvači malina znaju, budući da na području Leskovca bukvalno jure potpis ugovora sa obaveznim osuguranjem roda, čega do sada nije bilo, a u ugovorima stoji da će se ceo rod proizvođaćima isplatiti po poslednjoj, uvek najvećoj, ceni na tržištu.

„Bez obzira na ne baš sjajno stanje u malinjacima, trenutno u svetskoj trgovini postoji velika obazrivost i preokupiranost bazičnim proizvodima, a malina je kao i druge vrste jagodastog voća, proizvod luksuznog karaktera i zbog toga postoji zastoj u preuzimanju, inače već plaćene maline iz naših hladnjača „ rekao je jedan od najvećih domaćih stručnjaka dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Izvoz zamrznute maline, zbog postkovid i ukrajinske krize, znatno je smanjen u poslednje dve godine, upozorila je Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije (PKS).

U januaru ove godine izvezeno je 5.570 tona, što je manje za oko 30 odsto u odnosu na januar 2021, kada je izvezeno 7.930 tona. I poređenja plasmana na strana tržišta u prva dva meseca poslednje tri godine ukazuju da već postoji trend smanjenja izvezenih količina.

U prva dva meseca 2020. izvezeno je 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, a ove godine svega 11.180 tona.

S druge strane, jedan od većih izvoznika iz Niša kaže da postoje kontineti gde se kriza neoseća i gde jagodičasto voće još nije luksu, a to su Australija, Kanada i SAD, te da se izvoznici spremaju za druge „ciljane mete“