Umetnik Dragan Jovanović iz leskovačkog kvarta Dubočica polako kičicom slaže boje na zidu stambene zgrade S1 u drugom kvartu grada Leskovca, u Radničkom naselju. Iako mural dimenizije četiri sa dva metra još nije završen, na njemu se jasno vide likovi Bojana Zlatanovića Tokana i Igora Pavlovića Japanca, dva pevača, dva drugara i dva kuma.

Iako su u razmaku od nekoliko godina prerano otišla, sećanja i tuga njihovih prijatelja i rođaka, pričaju dok gledaju kako se uobliačva mural, ne blede i ona će živeti večito u njihovim srcima.

„Sve dok pričamo o njemu, on živi u nama“, komentariše Igorov otac koji sa ćerkom Marijom suznih očiju posmatra likove na muralu.

Rad na muralu nadgleda i Tokanova sestra Vesna.

Da podsetimo, Igor Pavlovic – Japanac, rođen je 1978. godine, u Leskovcu. Muzika je bila njegov zivot, živeo je za nju, i od nje. Svirao je u raznim bendovim , dugo živeo i nastupao po klubovima u inostranstvu, tačnije u Nemačkoj, gde je i dobio svog prvog sina. Vratio se je 2005.godne i rešio da prestane da svira i bude samo vokal. Tako je osnovao Focus bend, i sa tim bendom snimio četiri numere i tri spota: Namerno, Reci mi da je to ljubav, Zeno vatrena, Bela jedra. Umro je iznenada u svojoj nepunoj 31.godini zivota, 16.marta 2009. godine. Za sobom je ostavio dva sina, Dariana od pet godina, i tek rodjenog Vuka. Nikada se nije ženio.

This slideshow requires JavaScript.

Sećanje na Tokana, bubnjar Amadeus benda Bojana  Zlatanovića, koji je odrastao kod Garetove palate još su sveža. Preminuo je o korone 2020.godine.

Neverovatno da je dozvolu za mural koji nastaje, ideju odbrio upravo Tokan, tamo na zgradi isprd koje su dva drugara i kuma sate provodili pričajući o muzici i devojakma, a pokernuo je njihov prijatelj i stranar te zgrade Dušan Paunović sa ostalim komšijama.

“Dok je Tokan bio živ Dušan je pričao sa njim da Japancu naprave mural baš na ovoj zgradi. Eto, desilo se, nažalost, da je u međuvremnu i Tokan umro”, priča Igorova sestra Marija Pavlović Popović

Između njih dvojice na muralu sa bubanj, i klvajatura, Igor u rukama drži mikrofon, publika, a tu je još nedovršenih simbola njihovog odrastanja, šerpa sa čorbom, na primer, ali i Tokanovi stihovi iz pesme “Oprosti mi”, koju je napisao o svom kumu Japancu, a snimio Amadeus bend.

“U satrom kraju

Ništa se baš ne menja

Sijaju stare godinr k’o ordenje

Da je moglo samo duže sve da potraje…”

“Da, da je moglo da potraje. Kao da je Tokan predvideo i svoju sudbinu”, komentraiše njegov prijatelj Dušan Paunović.

I tako, ostalo je još malo do završetka murala sa akrilnim bojama, mada ćutljivi umetnik ne obećava brzinu. To je onaj tajanstveni mladi čovek čiji murali, uz pomoć prijatelja, krase kvart Dubočice u Leskovcu.