Uumetničkom svetu, gde boje postaju odraz mašte, a platno prenosi emocije i misli, mlada devojčica Mina Nikolić iz Velikog Trnjana kod Leskovca ostavlja tragove kreativnosti koje se stapaju u jedinstvenu harmoniju skladnih boja. Sa svakim potezima četkice, otkriva se, ne samo talenat, već i povezanost sa umetnošću.

Ova mlada četrnaestogodišnja devojčica pohađa Osnovnu školu „Nikola Skobaljić“ u Velikom Trnjanu, kao i Muzičku školu „Stanislav Binički“ u Leskovcu, a svoje umeće da trenutke lepote prenese na platno, nasledila je od roditelja, najveća podrška kao i njen brat blizanac.

Mina se zapravo suočava sa dilemom da li da zaplovi u nesigurne profesionalne umetničke vode ili da stekne diplomu, koja će joj iz prve obezbediti egzistenciju.  Ipak, pored odličnog uspeha u školi, Mina se dvoumi između Medicinske, Muzičke i Škole za tekstil i dizajn.

„Više težim ka tome da upišem srednju Medicinsku školu iz razloga što se više isplati. Kada razmišljam o svojoj budućnosti sa tekstilnom školom neću imati perspektivu, jer mislim da se umetnici ne cene dovoljno kod nas“, priča Mina kroz stidljiv smešak za Jugmediu i dodala da će slikanje ostati njen hobi, ukoliko ne nastavi da školuje neosporni talenat.

Kada se uđe u topli dom porodice Nikolić, prvo što pada u oči to su zidovi ukrašeni njenim umetničkim delima.

This slideshow requires JavaScript.

Mina je svoju nadarenost za crtanje i slikanje najpre pokazala baš ispoljila na istim zidovima još onda kada je prohodala, iscrtavajući ih olovkama. Već sa dve godine zidove je zamenila bojankama i plastelinom, a danas u njenoj kolekciji ima na desetine slika na platnu u kojima dominiraju pejzaži, životinje, ljudi, istorijske ličnosti i ikone.

Minina majka Tanja, otkrila je prve korake kreativnosti svoje kćeri.

“Od kako je stala u dubak počela je sa bojama da šara po zidovima, dokle je mogla da dohvati,  i kada je prohodala ceo donji sprat je bio ušaran u bojama. Nama je to bilo sve normalno, jer smo ih kasno dobili pa smo više popuštali”, priča Tanja.

Inače, Mina je počela aktivno da se bavi slikanjem početkom ove godine, odnosno pre 10 meseci, podstaknuta inicijativom svoje majke, kao način da smanji upotrebu telefona.

Mina je otkrila za Jugmediu kako izgleda njen dan kada slika : “Prvo razmišljam šta bih mogla da naslikam, ili mi ideja sama dođe. Kada sve lepo smislim spremim platno i boje i pravim skicu. Pustim muziku i onda sve polako krene”.

Mina koristi akril na platnu, kao i grafit na papiru.

Kaže je da je slikanje uvek smiruje i da se oseća lepo, jer svaki potez koji napravi govori o njenom  talentu. Mina je od onih mladih samoukih umetnika, nije išla u privatne škole za slikanje, a njen talenat uveliko je primećivao njen nastavnik likovne kulture  Aleks Mišić.

Prvi umetnički rad koji je Mina naslikala je bila ikona Svetog Dimitrija. Jedna od želja joj da krene sa prodajom slika i da kupi Jamahinu flautu jer planira da upiše i Srednju muzičku školu.

Uprkos manjku podrške njenih vršnjaka, Mina je uspela da se istakne kao jedna od najtalentovanijih u njenom odeljenju. Do sada je imala tri izložbe: U osnovnoj školi povodom dana škole i kolektivna izložba u Domu kulture u Pečenjevcu, u okviru likovne kolonije i  likovni susreti u Slatini.

This slideshow requires JavaScript.

Kada smo je pitali sa kojim od poznatih slikara je upoređuju po njenom načinu slikanja, Mina je stidljivo i skromno odgovorila da pokušava da izgradi svoj stil slikanja i da još uvek uči. Za sada smatra da je njen pravac realizam jer kako kaže, proučava umetnike koji se bave tim pravcem.

“Apstrakcija mi ipak nije jača strana, mada je ja sada ne razumem toliko. Kao mala sam volela da pravim figurice od gline. Napravila sam figuru Čiča Draže, našla sam na instagramu kako prave skulpture i onda sam na osnovu toga napravila i ovu figuru, ali sam više radila po nekom svom osećaju”, objašnjava Mina.

Majka Tanja otkriva da su Mina i Marko začeti vantelesnom oplodnjom u leskovačkoj klinici Spebo, i kroz suze izražava veliku zahvalnost ovoj klinici, a Mina se sprema da ovoj klinici pokloni ikonu na platnu Svete Bogorodice sa Isusom.

“Mi svake godine na njihov rođendan idemo u Spebo kliniku iz poštovanja, i mi smo od strane njih ispoštovani do maksimuma, i mogu slobodno da kažem da pored sve dece koju oni vole, Mina i Marko su im najdraži. Mina je nacrtala grafitom profesora Markovića i Stojkoivća, a doktorici Petri, koja obožava konje sprema sliku dva razigrana konja na livadi”, priča Minina majka, dok joj jedna suza iskri u oku.

Mini je takođe velika želja da pokloni ikonu naslikanu na platnu u crkvi Sveta Petke u Rudaru, to je crkva u koju porodično posećuju.

Svojim vršnjacima savetovala je da rade na otkrivanju talenta, jer svako ima nešto posebo što nosi u sebi, i da nikome ne dopuste da ih sprečavaju u tome.

“Svako treba da radi ono što ga čini srećnim. Mene slikanje čini srećnom kao i sviranje flaute. Verujem da ako bismo smanjili korišćenje telefona više ćemo raditi na sebi i radićemo stvari koje nas čine da se osećamo lepo i uspešno”, ovim rečima završavamo razgovor sa skromnom i talentovanom četrnaestogodišnjom Minom.