Prepuna sala odisala je pozitivnom energijom koju je autorka donela u svojim pričama u kojima opisuje neko prošlo vreme kojeg se svi sa setom prisećamo i, stiče se utisak, živote ljudi koje svi poznajemo.

Melida Rebronja, profesor jugoslovenske književnosti o Hermininim pričama iz knjige „Priče duše“, kaže: „U šarolikoj avliji duša i likova ima u Hermininoj prozi i onih muških prikaza koji lome i krše nežna poput stakla, ženska srca. i nikad im neće biti jasno kakva se to igra staklenih perli dešava u njihovom umu – da li strah, da li nesnađenost-kad odlaze…kad ih isprate krupne kapi kiše u nepovrat, u odlaske koji nikome nisu jasni i koji lomljavu duše najavljuju“.

Hermina u svojim pripovetkama piše o običnim, malim ljudima i njihovim životima smeštenim u selo/sela na jugu Srbije, tako da svako ko čita priču može da u njoj prepozna nekog iz svog sela, nekog iz svoje familije ili komšiluka.

Psiholog, Ljiljana Jović posebno ističe: „Ja sam sa juga Srbije, južnjački dijalekt je i moj dijalekt i ne mogu da procenim da li bi onima koji ga ne poznaju bilo preteško da čitaju i razumeju ovu knjigu. Ono što, međutim, znam je da je ovo izuzetno značajno delo za nas koji govorimo tim dijalektom. I da svako od nas sa juga mora da napravi mesto na svojoj polici za „Priče duše“, tik uz „Koštanu“ i „Nečistu krv“.

U prijatnoj atmosferi, o knjizi i značaju dijalekta, govorili su: Marina Stojković, profesor književnosti, Maja Stamenković, profesor engleskog jezika, Ivan Dimitrijević administrator fejsbuk grupe „Stare leskovačke izreke i izrazi“ i Zoran M. Jovanović, osnivač Poezije 016 čiji je Hermina Zlatanović član.

Program je uredila i vodila Biljana , urednica književnog programa u Domu kulture u Pečenjevcu.