Pridvorica – selo “pri dvor”, selo „ispoldžija“ i zanatlija

Tragajući za “gradom blizancem” Caričinog grada, Carev grad teorijski ili Iustiniana Sekunda, pre tridesetak godina na području Pridvorice boravila je grupa arheologa pod pretpostavkom da se u imenu sela krije neki trag vezan za stari dvor ili dvrove. Ostale su nedokazane pretpostavke koje je, prema nekim podacima, sa arheolozima pokušala da potvrdi i tadašnja direktorka narodnog muzeja u Beogradu.

Ipak,i dan danas se na pojedinim mestima pojave čudni tragovi kopanja koje verovatno ostavljaju tragači za istim gradom ili nekim drugim stvarima.

Ime sela verovatno potiče još iz srednjevekovne srpske države i označavalo je imanje koje je pripadalo nekom vlastelinskom dvoru. Pridvorica je jedno od retkih naselja koje ima starosedeoce koje pominje dubrovački trgovac Mihajlo Lukarević koji među svojim dužnicima beleži nekog Radeta i Bogeta. Prema nekim informacijama Pridvorica je 1858. godine imala 18 srpskih kuća. U turskim defterima pak, pominje se i da je u 16. veku nahija Dubočica imala 278 sela a da je najveće naselje bila Pridvorica sa 224 kuće.

Pridvorica se prostire na površini od oko 750 hektara u ravničarskom delu Puste Reke i brdima oko nje.

Selo gotovo spojeno sa Dragovcem i Bojnikom ima preko 900 stanovnika a broj stanovnika varira od 876 po popisu iz 2011. do 951 koliko je evidentirano 2002. Meštanin Pridvorice, Dejan Stojanović kaže: Selo je, do poslednjeg popisa, uglavnom raslo, ali je po ovom popisu zabeležen pad i sa žaljenjem mogu da konstatujem da će se taj pad nastaviti i na sledećem popisu.

Selo Pridvorica je savremeno selo, vrednih domaćina koji obrađuju plodnu pustorečku zemlju uzgajajući pored ratarskih kultura i u sve većoj meri jagode, kupine, maline. Zbog toga što su mnogi meštani Pridvorice uzimali i radili zemlju “na ispolicu” do današnjih dana se održao nadimak Ispoldžije za sve stanovnike Pridvorice.

U selu od 1942. godine radi škola koja je najpre bila smeštena u konaku crkve svetog arhangela Gavrila izrgrađenom 1931. godine da bi nekoliko godina kasnije 1946. bila podignuta tuglara sa dve učionice u kojoj je učilo šezdesetak učenika. Škola danas je istureno odeljenje do četvrtog razreda, osnovne škole „Stanimir Veljković Zele“ iz Bojnika i broji četrdesetak učenika i nalazi se u zgradi izgrađenoj 1966. Godine, a prema pričama Pridvorčana, najveći trag u opismenjavanju meštana ostavili su učitelji Zaga i Draško pa je zahvaljujući njima krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka Pridvorica bila selo bez nepismenih.

U selu radi klub mladih koji je na konkursima kod opštine Bojnik dobijao sredstva pa su izgrađeni letnjikovci pored crkve i u školskom dvorištu. Takođe je postavljeno i osvetljenje oko crkve koja je sada vidljiva noću sa regionalnog puta Leskovac-Bojnik ostavljajući jak utisak na svakog putnika.

 

Stoja

This slideshow requires JavaScript.

nović posebno naglašava: “U pogledu infrastrukture, Pridvorica je potpuno komunalno opremljena. Pored asfaltiranja puta koji vodi od državnog puta Bojnik-Brestovac sve do crkve, u dužini preko 3 km, novim slojem asfalta presvučen je input kroz selo. Izuzev par kuća za koje nije bilo tehničke mogućnosti, celo selo ima vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Pridvorica je oduvek bila i selo zanatlija. Poznato je da su stolari iz Pridvorice, među kojima su najpoznatiji bili Bucko, Vlada i Mile u svojim radionicama opremili stola tokom mnoge pustorečke kuće ali i kuće u Vranju i Nišu. U Pridvorici danas posluje nekoliko strugara koje prerađuju drvo u poluproizvode za veće proizvođače nameštaja u Srbiji i inostranstvu.

Dejan Stojanović naglašava i da je u toku izrada projektno tehnološke dokumentacije po kojoj bi trebalo da se duž celog puta kroz naselje, jednom stranom, izradi trotoar, što će znatno poboljšati bezbednost pešaka.

Ako potegnete priču sa meštanima Pridvorice, sa zadovoljstvom će istaći da su ponosni na Sabor Gorešnjak, 26. jula koji uspešno odoleva naletima svih novotarija koje savremeni život donosi, prkoseći šećernom vunom, crvenim jabukama, šećernim štapićima i druženjem mladih u podnožju brda pored Crkve svetog Arhangela Gavrila koja je izgrađena još 1899. godine.

Pored crkve izrađena je i obeležena “staza zdravlja” pogodna za prijatnu šetnju kroz šumarak na obližnjem brdu, a koja je izražena i obeležena zahvaljujući entuzijazmu desetak meštana koji su pokušali da ulepšaju život sebi i svojim komšijama.

This slideshow requires JavaScript.

Najvažnija sporedna stvar na svetu, fudbal, oduvek je bio na listi najvažnijih zanimacija u selu.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih Pridvorica je imala dve fudbalske ekipe koje su se takmičile u opštinskoj ligi Bojnik a gotovo u svakoj generaciji bojničke Puste Reke, fudbaleri iz Pridvorice bili su jedni od nosilaca igre. Zanimljiv podatak je da je Nikola Stanković od ove godine i profesionalni fudbaler Partizana iz Beograda dok u mlađim kategorijama Partizana nastupa i Aleksa Cenić.

Novo vreme i kriza savremenog društva, i u ovom selu polako uzima danak mladosti. Selo koje je imalo vrlo malo gastarbajtera polako postaje selo odakle mladi odlaze za poslom prvenstveno u druge gradove ali i preko granice, najčešće u Nemačku, Francusku i Italiju, dok je onih koji se vraćaju sve manje. Retki su povratnici koji su se “za stalno” vratili u Pridvoricu, gotovo da ih i nema, dok je sezonskih povratnika nekoliko porodica koje vreme od početka proleća do kraja jeseni provode u selu a onda odlaze nazad, najčešće u Beograd.

This slideshow requires JavaScript.

Priča o Pridvorici nikako ne bi smela da se završi a da se u njoj ne pomene Kulturno umetničko društvo „Belac“, koje se bavi očuvanjem tradicionalnih igara i pesama, i za više od dvadeset godina postojanja učestvovalo je na mnogim manifestacijama u zemlji i inostranstvu ponosno predstavljajući a Pridvoricu i opštinu Bojnik.

Sudbinu najvećeg broja sela u Srbiji, u smislu velikog broja neženja starijih od 40 godina deli i Pridvorica sa dvadesetak takvih momaka koji još uvek traže ili čekaju priliku za zasnivanje porodice.

This slideshow requires JavaScript.

Jedna od “mrlja” ovog prelepog sela, svakako je divlja deponija kod stare ciglane ali, kako ističe Stojanović, blizu je konačnog rešenja. Postavljanjem kontejnera i redovnim odvođenjem smeća stvoreni su preduslovi a u toku je izrada projektno tehničke dokumentacije prema kojoj bi ova deponija bila konačno sanirana, na zadovoljstvo meštana Pridvorice ali i nekih okolnih sela.

 

Ovaj medijski sadržaj sufinasirala je opština Bojnik. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar