Ove godine ratari će u Pčinjskom okrugu prvo prihranjivanje strnih žita obaviti početkom marta kada se završava zimsko mirovanje biljaka. Jesenja setva je u ovom okrugu obavljena na sedamdeset odsto površina u širem optimalnom roku pa su sada usevi u stanju dva do tri lista.

Prihranjivanje, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, treba obaviti po preporučenoj šemi. Za prvo prihranjivanje upotrebiti 70% azota, a 20 do 30% azota treba ostaviti za korektivno prihranjivanje koje treba obaviti krajem marta i početkom aprila. Ratari ne treba da zaborave da uvek moraju da imaju neku meru za eventualne dodatne intervencije, jer suviše azota može biti štetno, a ne može da se “odvadi”.

“Optimalne vrednosti za prihranjivanje pšenice su od 45 do 70 kilograma N/ha, a za ječam od 30 do 50 kg N/ha, pošto je sadržaj vlage u zemljištu povoljan i u dubljim slojevima. To je veoma značajno za kasnije faze rasta i razvića useva, kao i za normalnu aktivnost korisnih mikroorganizama, mobilizaciju i usvajanje hraniva iz zemljišta”,poručuje Lazović Đoković.

Ratari u Pčinjskom okrugu prolećnu prihranu azotom najčešće sprovode bez prolećne analize zemljišta i plana đubrenja koji se pravi u jesen, uprkos tome što znaju koliko je važno uraditi Nmin analizu zemljišta, posebno ako se preskoči osnovno jesenje đubrenje.

U slučaju da se ratar odluči da izostavi prihranu to će rezultirati niže prinose. Zato je izuzetno značajno da biljka već od ranog prolećnog kretanja vegetcije ima dovoljno azota.

Tokom sprovođenja ove agrotehničke mere ratari će, po rečima vranjskog savetodavca, imati priliku da provere zdravstveno stanje useva i procene prisutnost korova s obzirom na vrstu i brojnost planiraće prolećnu zaštitu useva za koju će moći na vreme da nabave odgovarajuće herbicide, insekticide i fungicide čija će primena postati aktuelna kada se stabilizuju vremenske prilike.

“Vizuelnim pregledom utvrđeno da se ozimi usevi pšenice i ječma nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od setve. Na pregledanim površinama nisu primećeni simptomi bolesti, dok su na pojedinim uočeni simptomi biljnih vaši. Takođe je na svim površinama registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljski miš i poljska voluharica”, ističe na kraju Lazović Đoković.