Bija je je’nput, jed’n, princ. Toj ko s’g, da ima privatnu firmu, i vilu od kuću.. I on je ‘teo, da oženi istinsku domaćicu, princezu, a toj je ko, s’g što su starlete iz rijaliti, kad iskočiv, samo one su našminkane, namackane, sem što su ubave, nesu istinske.

A on je tražija istinsku princezu i takoj, kad si pošeja od kući u svoju privatnu firmu, na Nišku ulicu, dok je napolje besnelo nevreme sve do Babičko od Solidarnost naselje pa na kude Živkovo, neki je zatresja kapiju na njegov posed.

Na ulaz na kapidžik, je stajalo mlado devojče, pokislo ko miš, iz kude Tričkov mlin, jer vu je pobegja smenski  avtobus, iz Aptiv, dok se zablantala i prošetkala s jedno momče iz selo. Sam ga cunula u obraz i sama si pošla, kroz industrijsku zonu, pa je sve ublatnjivila, moderne lila čižme, i uprljala džopke, kraci na teksas farmerke, i lila tuniku. Majka Kraljica gu je pažljivo begendusuvala za njenoga princa s golemo premšljuvanje.

Mož’ je b’š ona taj istinska princeza, za njojzinog sina, princa. Možda je toj istina, možda neje, pomislila je takoj majka kraljica i naredila na pazikuću da namesti posteljinu, prepokrije krevet za devojče.

Preko dvaes’ dušeka, iz „Jisk“, stavila je dvaes’, perine iz butik prema Široku Čaršiju, a ispod sve toj, suva zrna od mumuruz iz Kranjce. Da bi leglo, devojče se moralo kači niz merdevine, i kad se uskačila takoj, na posteljinu, probdela je tuj noć. Sledećo jutro, gu je pitala majka kraljica na sina, gazdarica, na koju se vodila firma, kako je spa’la!?

-Strašnilo! – odgovorilo vu je devojče.

-Nešto, tvrdo, ko klip od mumuruz me backalo u posteljinu, i užasno me nažuljilo, rekla vu je iskreno.

-Sva sam iskršena!

-Ko da sam preležala Kovid devetnaes’!

-Cel’, noć nesam dremnula.

-Ni da zevnem!

-A kam’ li pa, oči da zaklopim.

S’g, je kraljica bila ubeđena da je toj istinska princeza, jer nijedna do s’g, neje osetila tri zrna od mumuruz iz Kranjce, od svi tija staveni paškulji, dušeci i perine.

M’logo ushićena majka kraljica je saopštila na svojeg sina vesti, i on gu je zaprosija u poslastičaru Sanjeli..

Živeli su po toj, srećno i zadovoljno, jer s’g brakovi trajiv dugo, i po četri godine, a ona je po svadbu u Bavku odma’, dala otkaz u Aptiv i počela da šefuje u sinovljevu firmu na Nišku ulicu, i malko po malko, ko sve snajke sa svekrve, da zapoprđuje uz kafu, na majku, kraljicu.

Istinski.

Prođoše dve godine i prinzeca rodi naslednika na princa. Napraviše veselje u Bavku. Taze majka obukla s,d crvenu aljinu ko žar, turila menđuše do pupak od dekolte, a drugari na princa iz ćošku s,m gu kibicuju. Kraljica majka vodi kolo i vrti s marmače i sve podvriskuje, a princ odvrzaja kravatu da pokaže bicepsi. Naroljao se, a,l nema veze. Oko njega svita, dodvora se dok na armonikaši baca evrići.

I prođoše još dva,es dana princeza od mumruz se negde zagubi s’as svem dete, muško.

Uzalud je tražiše i princ i kraljica majka, davaše oglas na Leskovačku onlajn pijacu. Ništa. Tek jedan dan stignu pismo od advokata. Princeza od Pinka traži pola imovinu. I tu se bajka preseli u sudovi, a ako vas baš zanima šta je posle bilo, čitajte tabloide.