Berba jednorodnih sorti malina vilamet i miker u Pčinjskom okrugu je u punom jeku uprkos učestaloj kiši i sporadičnom gradu kojih je u proteklih mesec dana bilo na teritoriji ovog okruga. Prinosi su, prema rečima Suzane Jerkić, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo, vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe, dosta slabiji u donosu na prošlu godinu zbog mraza koji je zadesio ove krajeve početkom godine tako da su mnogi malinjaci, koji nisu dobro negovani, pretrpeli određena oštećenja.

“Na smanjenje prinosa malina znatno su uticale kiša i grad u maju i junu mesecu, pa će se ove godine prinosi kretati između osam i devet tona po hektaru. Kvalitet ubranih malina  je zadovoljavajući , a i otkupna cena odgovara proizvođačima”, kaže Jerkićeva i naglašava da će po završetku berbe jednorodne sorte malina krenuti i berba dvorodnih sorti polke i polane.

Ona takođe podseća malinare da ukoliko se i dalje nastavi trend visokih temperatura da svoje malinjake navodnajvaju svakog drugog ili trećeg dana u zavisnosti od tipa zemljišta i količine vode koju primenjuju u tom procesu.

Proizvođači, po njenim rečima, treba da odrade i odstranjivanje  dvogodišnjih izdanaka, odnosno izdanaka sa kojih su brali plodove. Odsečene izdanaka sa kojih je obavljena berba mogu i da ostave u svojim zasadima sve do momenta dok se temperature ne smanje, a to može biti i druga polovina avgusta meseca, kada mogu krenuti sa njihovim  izvlačenjem i spaljivanjem.

Uporedo sa berbom malina na teritoriji Pčinjskog okruga odvija se i berba višanja koja se polako privodi kraju. Usled vremenskih nepogoda praćena gradom na na pojedinim zasadima u Vladičinom Hanu je došlo do oštećenja na plodovima višanja, a što se negativno odrazilo na njihov kvalitet.

“Prosečan prinos višanja se kreće negde između 10 i 12 tona po hektaru. Berba višnje se obavlja u jednom prohodu. Berbu treba obavljati u ranim jutarnjim i popodnevnim satima. Ukoliko proizvođači tokom dana ne mogu kupcu da isporuče sve gajbice sa ubranom višnjom potrebno je da ih do sledeće isporuke ostave u hladovini ili zaseni kako ne bi došlo do oštećenja plodova”, savetuje Jerkićeva.