Posle nemačkog lista „Frankfurter rundšau“, koji je objavio navodni plan o podeli Kosova, koji su usaglasili Evropska unija i SAD, i u prištinskoj štampi se pojavio sličan tekst, uz tvrdnju da iza takvog plana stoje SAD, Francuska i Rusija.

„Bota sot“ piše da su Vašington, Pariz i Moskva pripremili sporazum o „karakteru prijateljstva i dobrosusedskih odnosa“ između Beograda i Prištine, koji bi navodno trebalo da se potpiše u periodu od 28. juna do 13. jula ovegodine, prenosi Sputnik.

Kako tvrdi taj prištinski list, pozivajući se na agenciju „Preševa jone“, sporazum ima 22 tačke, i predviđa priznanje i ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, zatim izmenu granica, kao i poseban status za srpske svetinje na Kosovu, a Srbiji se obećava ulazak u Evropsku uniju 2021. ili 2022. godine.

Prema „Boti sot“, u prvoj tački tog teksta piše da bi na kraju usvajanja sporazuma dve strane potpisale „traktat o prijateljstvu i dobrosusedstvu“, a u tački 2 da se „obe nove države sa novim granicama uzajamno priznaju i istovremeno postaju članice Ujedinjenih nacija„.

List piše da bi, prema navodnom sporazumu, „zapadna granica između dve države“ išla celom uzdužnom linijom jezera Gazivode. Sa kosovske strane na liniji: Vitkoviđe – Brnjak – Rezale – Kovač – Zubin Potok, a na srpskoj strani deo iznad Zubinog Potoka do sadašnje granice.

Tačka četiri, kako piše, predviđa da Srbiji pripadne teritorija na liniji Zubin Potok – Zupče – Zvečan – Žeronica – Banjska – Vuče – Leposavić – Zemanica.

Za Kosovsku Mitrovicu se tvrdi da se „ujedinjuje“ i dobija status „slobodnog grada“ na period od 35 godina, a ne više od 99 godina i da obuhvata oblast sa granicama: Zemanica – Dren – Ceraj – Madžere – Stari Trg – Bajgora – Veliki Kčić – Koštovo – Zupče.

Gradom će, piše u tekstu, upravljati Predsedništvo u kome bi trebalo da budu jedan Srbin i jedan Albanac, a jednog će odrediti Savet bezbednosti UN, sa mandatom od pet godina. Grad bi, takođe, imao svoju skupštinu sa 50 odbornika (pola-pola), i pet stranaca koje imenuje strani administrator. Grad će imati svoj budžet, policiju, lične karte i pasoše, dok će NATO biti zadužen za bezbednost. Evro će biti valuta koja će se koristiti.

Prema „Boti sot“, tačka 8 predviđa da i Bujanovac dobije status „specijalnog distrikta“ za narednih 35 do 99 godina sa teritorijalnom linijom: Božinjevc – Žuželjić – Srpska kuća – Davidovac – Ristovac – Karadnik – Rakovac – Veliki Trnovac – Končulj – Lučane – Nesalce – Borovac – Somoljice.

Grad bi imao predsedništvo od tri člana, skupštinu od 30 (pola-pola) i tri stranca. Policija će biti multietnička, a budžet proporcionalno finansiran od strane Srbije, Kosova i EU. Dozvoljene valute biće evro i dinar. Lične karte i pasoši imaće simbole EU, ali građani mogu imati i pasoše Srbije ili Kosova.

Grad takođe dobija status „slobodne carinske zone“.

S druge strane, Preševo bi, kako se tvrdi, potpuno ušlo u sastav Kosova, sa sledećom granicom: Slavujevac — Ljanik — Svinjište — Sebrat — Kuštice — Klenike — Trejake — Bogdanovac — Somoljica — Letovica.

Vojna baza „Jug“ u Cepotinu trebalo bi, stoji u tekstu, da postane američka baza, ali mešovita, koja će imati oko 1.700 vojnika, od kojih 50 odsto Srba i 50 odsto Albanaca, sa civilnim nadzorom i savetodavnim statusom.

Predviđa se da Koridor 10, opet prema „Boti sot“, 15 godina obezbeđuje NATO i da se njim slobodno kreću sve strane.

Tačka 10 predviđa da Srbija sredstvima EU gradi novi koridor na liniji Davidovac — Ristovac — Krševica — Klinovac — Sveta Petka — Klenike — Starac i prelazi u Pelince (Severna Makedonija).

Medveđa kao grad ostaje u Srbiji sa nekim selima. Kosovu bi trebalo da pripadnu Vrapče, Svirce, Sijarina, Stara Banja, Marovac, Tupale, Kapiti, a pregovara se još o Sijarinskoj Banji i Retkoceru.

Prema „Boti sot“, sporazum predviđa da strane potpisnice nemaju pretenzije na ratnu odštetu.

U tački 13 navodi se da bi „Trepča“ trebalo da dobije specijalni status, stvarajući zajednički konzorcijum američko-francusko-rusko-kineskog kapitala, u upotrebi 99 godina. Od prihoda bi 15 odsto išlo Mitrovici, 35 odsto Srbiji i 50 odsto za budžet Kosova.

U tesktu piše da hidrocentrala „Gazivode“ postaje zajednička srpsko-albanska imovina sa upravom po međunarodnim konvencijama. Investicije i tehničko upravljanje daju se engleskoj i nemačkoj kompaniji na 99 godina.

Tačka 15 predviđa da električna energija dobijena odatle bude podeljena u odnosu 75 odsto za Kosovo i 25 odsto za Srbiju, zbog DAB i interkonekcija, pod američkom, austrijskom i nemačkom upravom. Ostali modaliteti još uvek nisu rešeni.

Prema tekstu koji objavljuje „Bota sot“, Pećka patrijaršija i manastir Visoki Dečani dobijaju status „eksteritorije“. Bogorodičina crkva u Prizrenu i manastir Gračanica dobijaju ekstrateritorijalni status na teritoriji Kosova. Ostale crkve i manastiri ostaju bez statusa.

Udruženja srpskih opština na Kosovu formira se bez izvršnih ovlašćenja, već samo kao nacionalni savet za rešavanje problema sa vladom.

Tačka 17 predviđa da svi granični prelazi između Srbije i Kosova budu integrisani, sa jednim prolazom.

U naredne tri tačke navodi se da će Srbija dobiti status članice EU u periodu 2021-2022. godine, a Kosovo do 2030, zatim da je za Srbiju predvođena vrsta „Maršalovog plana“ sa investicijama od 3,5 milijardi evraza modernizaciju infrastrukture i strateške investicije, a za Kosovo od 1,2 milijarde evra, kao i da se se od obe države očekuje da u roku od 10 godina iz udžbenika uklone „rasističku i uvredljivu terminologiju“.

Tačka 21 obećava da će penzije i osiguranja biti međusobno priznati i da će građani uživati propisana prava iz ovih oblasti u obe države.

Ovaj sporazum garantuju Savet bezbednosti UN, EU i NATO, piše u poslednjoj tački, piše u tekstu.

„Bota sot“ tvrdi da se pregovara o još tri pitanja.

Jedno je da Srbija želi da prizna Kosovo pod imenom „Kosovo i Metohija“ za svoje lokalne potrebe, a UN će ga priznati kao Kosovo, mada traži da se upišu oba naziva.

Drugo pitanje o kome se pregovara je odredba da „nijedna država nema pravo da se pridruži drugoj državi ili drugoj teritoriji u narednih 99 godina“, a treće je da se strane obavežu da jedinstveno glasaju u UN o određenim pitanjima (za tehnička pitanja koja su još otvorena).

„Sve tačke sporazuma moraju da se okončaju do 15. maja 2019. godine. Konačni sporazum potpisaće se u periodu od 28. juna do 13. jula 2019. godine. Do kraja oktobra 2019. godine, parlamenti obe države ratifikuju i menjaju svoje ustave. Potpuna primena ovog sporazuma počinje 1. novembra 2019. godine „, piše „Bota sot“.