Iako je država ograničila cenu struje za privredu na oko 75 evra za megavat sat, već sada se čuje da to neće potrajati dugo i da se očekuje poskupljenje. Prema nezvaničnim najavama, novi računi firmama mogli bi da pristignu uz primenu cene od 130 ili 150 evra za megavat sat, što su privrednici ocenili ne samo kao vrlo visok, nego i kao nepotreban pritisak na proizvodnju.

Energenti u velikoj meri utiču na cene finalnih proizvoda i dok za gas, koji ćemo uskoro nabavljati po novom ugovoru sa Rusijom ili na međunarodnoj berzi, nema načina da se utiče, kad je o struji reč, rešenje postoji, piše Danas.

Privrednici ukazuju da bi bilo manje problema ako bi se Elektroprivreda Srbije bolje organizovala u proizvodnji struje, a ističu i da način na koji se kod nas dobija električna energija ne utiče na njeno poskupljenje.

Njima nije jasno zbog čega se poziva na međunarodnu berzu kada naše hidro i termoelektrane pokrivaju 90 odsto domaćih potreba, a u međuvremenu, kažu, nije poskupela ni voda iz Dunava ni ugalj iz dnevnih i podzemnih kopova, niti su plate radnika porasle pet ili deset puta da bi se to odrazilo na krajnji proizvod.

Podsećaju i da industrija nije u stanju da svako poskupljenje, od energenata do sirovina i pomoćnih materijala odmah ugradi u cenu i prevali na nekog drugog, potrošača, na primer.

“Ako cena zaista dostigne 150 evra, to je jako veliko poskupljenje, skoro tri puta u odnosu na prošlu godinu i vrlo značajno će uticati na našu firmu. Kod nas je udeo struje i gasa u proizvodu jako veliki, i sada su već više od sto odsto skuplji nego lane, a jako bi se odrazilo i novo poskupljenje. A kako mi proizvodimo konzerve za prehrambenu i industriju boja, ili zatvarače za boce, to bi automatski izazvalo lanac poskupljenja i u tim proizvodnjama”, rekao je za Danas osnivač Galeb grupe Radoslav Veselinović.

On dodaje da se kao posledica novih cena već oseća pad potrošnje, ali da zbog problema na evropskom kao i na tržištu Rusije i Ukrajine, proizvodnja u Galebu nije smanjena.

“Umesto nekih fabrika sa tog područja ‘uskočili’ smo i nadomešćujemo njihovu proizvodnju, izvozimo u 26 zemalja, a pomoglo je to što su kod nas još uvek jeftiniji energenti tako da smo imali posla. Ali, ako se ovde dodatno podignu cene, razliku će morati da pokrije krajnji potrošač. Mi sve ubacujemo u kalkulaciju, onog momenta kada dođe do promene, reagujemo. Do sada smo u nove cene ugradili i druga poskupljenja, nekih repromaterijala ili limova koji koštaju dva puta više nego prošle godine”, objašnjava Veselinović i dodaje da su ovo prilično turbulentna vremena, ali mora da se radi, makar se nekada i ne zaradilo, kako bi se sačuvao kupac.

Struja kao berzanska roba

Konsultant Ivan Radojčić takođe tvrdi da će sve koji su potrošači gasa i struje jako pogoditi najavljene nove cene i da je to ogroman pritisak na privredu.

“Proizvodnja će značajno da poskupi, ali struja je berzanska roba i na koje god tržište da izađete, videćete da je daleko skuplja nego kod nas. Država može da subvencioniše cenu električne energije, da kaže: ‘Ja ću pokriti deo troška, deo neka ide na teret potrošača’. A osnovni problem je to što kod nas domaća proizvodnja nije dovoljna, moramo da uvozimo, i ako bi EPS kupovao po 150, a prodavao za 70, 80 evra, onda se ide u čist gubitak. Mi kod domaće proizvodnje imamo neki benefit, ali kod uvoza smo u čistom minusu”, kaže Radojčić.