Svetski ekonomski forum u Davosu ponovo je u starom zimskom okruženju, a u fokusu su ekonomske posledice rata u Ukrajini i moguća recesija. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za RTS da ovo nije kraj inflacije, već predah pred buru. Ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature, poručuje Savić.

Profesor Ljubodrag Savić, poredeći ekonomsku krizu iz 2008. godine i ovu sada, kaže da je ova neponovljiva, drugačija i nepredvidivija.

Podsetio je da se u aprilu 2009. godine sastala grupacija G20, a prva rečenica njihovog zajedničkog saopštenja je bila „nad svetom se nadvila globalna opasnost i svet podrazumeva globalna rešenja“.

„Sada imamo potpuno drugačiju situaciju, imamo svet koji je apsolutno podeljen u kome znamo ko su osnovni akteri i ko na koju stranu više navija. Situacija je trenutno takva da apsolutno niko ne može da kaže do kada će ovo trajati, kada će se završiti i kakve će posledice imati, da li će rata biti još negde na nekom području. Ali, čak i da se to ne desi u ekonomskom smislu jedan deo sveta je vraćen deceniju i više unazad“, navodi Savić.

Ističe da najveću štetu naravno trpe Ukrajina i Rusija, pre svega u ljudskim žrtavama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.

„Ona je ove godine imala sreću što nije bila tako hladna zima, nije bilo svih onih problema koji su se predviđali, što ne znači da ih neće do kraja zime biti, ali za sada je nekako Evropa preživela, a posledice koje su oni dobili sa ovom krizom su takve da će Evropi trebati verovatno više godina da se od toga oporavi“, poručuje Savić.

„Pokušavamo dva problema da rešimo jednom merom, to nije moguće“ 

Profesor Savić kaže da osim recesije sada imamo situaciju da je kombinovana inflacija i kombinovana recesija i to se u ekonomiji zove stagflacija.

„To je najgore moguće stanje u koje može neka ekonomija da zapadne. Problem rešenja u ovom trenutku jeste što jednom merom pokušavate da rešite dva problema, a to nije moguće“, dodaje Savić.

Ukazuje da smo decenijama imali politiku jeftinog novca što je dovelo do, kako kaže, visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine…

„Sve je to rezultiralo dobrim rezultatima i to je bila posledica pre svega činjenice da je novac bio jeftiniji nego ikad. Sada imamo infaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju i to se po pravilu dešava, sa nekim odloženim dejstvom, ali sa druge strane šta je problem te mere što to ustvari jako loše utiče na proizvodnju“, objašnjava Savić.

Zbog toga, napominje, s jedne strane imamo borbu protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata.

„Ovo nije kraj inflacije“

Govoreći o tome da li je inflacija dostigla vrhunac i ima li mesta opuštanju, profesor Savić kaže da nema.

„Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih više rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista da će to da se tako dešava kada bismo mi znali da ovo što se dešava u Ukrajini, da to ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena, prema tome nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole“, dodaje profesor.

Ukazuje da možemo očekivati neki predah, koji je posledica čitavog niza mera koje zemlje preduzimaju.

„Ali ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature“, poručuje Savić.