Više desetina profesora, među kojima su viđeni i predstavnici sindikata, okupilo se danas u centru Leskovca kako bi tihim protestom pružili podršku profesorki iz Trstenika, koju su fizički napali njeni učenici, ali i, generalno, protiv nasilja nad nastavnicama.

Nekoliko njih reklo je da je nasilje učenika nad profesorima jedna od najčuvanijih tajni o obrazovanju.

„Mi ne smemo da se požalimo. Ako slučaj nasilja, od verbalnog pa gotovo do fizičkog, prijaviš direktoru, nastaje procedura u kojoj ti uvek budeš još jednom žrtva. Čak ti se na kraju preti otkazom, a bilo je slučajeva i otkaza kada dete dolazi iz uticajne porodice“, požalio se Jugmedii nastavnik srednjih godina koji predaje u srednjoj školi.

Mlađa profesorka sa osam godina radnog staža predaje u osnovnoj školi. Jedna je od srećnica jer su profesori sa njenom strukom deficitiran kadar, pa je sa 25 godina ušla prvi put s dnenikom u učionicu.

„Namerno sam izabrala osnovce misleći da ću kao početnica lakše sa njima. Međutim, od učenika osmog razreda sam godinu dana doživljavala neviđeno šikaniranje. Stavljalju su mi eksere i farbu na stolicu, saplitali hodnikom, a jednom prilikom sam pala sa stolice i uganula desni ruku jer se polomila jedna od četiri nogara. Kasnije smo sa domarom ustanovili da je prerezana nečim“, priča ova mlada žena.

Svi su saglasni da je za takav odnos učenika prema profesorima kriva država Srbija.

„To je počelo, kako pričaju starije kolege, još 1992. u vreme velike inflacije, kada su profesori dolazili na čas u pocepanim čarapama, a s druge strane se stvarala bogata klasa, čija deca opet moraju u tu školu“, prenosi profesorka sećanja svojih kolega.

Većina nije htela da razgovara uz obrazloženje da će i ova buka potrajati par dana pa će se na slučaj zaboraviti do nekog novog.

„Za ovakav slučaj kao što se desio u Trsteniku, ostavku bi, da smo civilizovana zemlja, pod hitno trebalo da podnese ministar prosvete sa celim svojim kabinetom“, kaže jedan od mlađih profesora.