Pre više godina profesori  Tehničke škole u Vladičinom Hanu su počeli dobrovoljno, od svake plate, da izdvajaju po 0,5 a kasnije i jedan odsto za svoje učenike . Za prevoz, knjige, užinu , ali i odeću i obuću. Jer, sa sve većom krizom i nezaposlenošću,  i socijalna situacija mnogih porodica je sve teža, pa umesto nekada traženog đačkog dinara od roditelja, profesor su sami počeli da izdvajaju novac, koji zaista jeste za đake.

Izdvajanje je na dobrovoljnoj osnovi, nije mnogo , ali se nakupi.

„Ne mogu da kažem da je 100 odsto profesora prihvatilo, ali je zanemarljiv broj onih koji nisu.  Smatram da je to potrebno najpre našim đacima, ali i nama. Obostrana je korist a mi smo vrlo realni. Jeste da srednja škola nije obavezna, ali zahvaljujući ovim višegodišnjim merama, broj učenika u našoj školi je u porastu. Ove godine imamo rekordni broj upisanih u prvi razred, u sva četiri odeljenja, pa čak i na trećem stepenu, što ranije nije bio slučaj.  Sa druge strane, naši učenici uvek mogu da računaju na pomoć“, kaže za juGmediu Lovorka Dragojlović Jović, pedagog škole.

Već u maju  timovi profesora počnu da obilazi seoske škole pa i porodice i ne postoji ni jedan adolescent,  sa finansijskim poteškoćama, kome nije omogućeno da se obrazuje.  Škola ima poseban račun gde se sliva izdvojeni novac.  Najveći deo „odlazi“ na prevoz. Jednim autobusom i kombijem prevoze 230 od ukupno 375 đaka.  To su deca iz gotovo svih sela hanske opštine, ali ima i nekoliko iz vranjske i opštine Vranjska Banja.  Oko prevoza, kažu, veliku pomoć im pruža i lokalna samouprava, kroz projekte.  Ima dece kojoj dodatno plaćaju i taksi prevoz, recimo od brdskog sela Manjaka pa do Džepa, dokle autobus prevozi učenike.

„Sve probleme rešavamo odmah. Ako dodje odeljenski starešina, deca, roditelji … i kažu da nekome nedostaje novac za nešto, odmah izdvajamo. Knjige ne možemo da obezbedimo baš za sve, ali pravimo prioritete kome su najpotrebnije i svako od učenika dobije barem jedan broj.  Imamo, recimo, učenika iz porodice u kojoj niko ne radi a troje je dece i trudimo se da mu na svaki način olakšamo školovanje. Dobio je skoro sve knjige.  On nema „pametni“ telefon, što je česta potreba kada nešto od potrebnog materijala bi trebalo da „skine“ sa sajta, pa tada mu u školi odštampano potreban materijal. To je izuzetno dete, ni na šta se ne žali, dobar je đak i na žalost nije to jedini takav slučaj, što je žalosno u 21. veku.  Zbog toga i postoji ovakav fond“, kaže naša sagovornica.

U školi sa ponosom najavljuju da će naredne godine imati još jedan novi smer – za drvoprerađivačku delatnost, i to u sklopu dualnog obrazovanja. Ono već funkcioniše u saradnji sa „Teklasom“, turskom fabrikom za izradu gumenih delova za autoindustriju.  Novi se sada uvodi na inicijativu hanskih preduzetnika iz oblasti prerade drveta, pa će učenici koji se opredele za takav obrazovni profil i sami zarađivati, ali i imati siguran posao po završetku školovanja. To je još jedan od razloga što je Tehnička škola za mnoge mlade sve atraktivnija, jer umesto kadrova koje niko ne traži, školuju kvalifikovane radnike, kojih je u zemlji sve manje, što zbog starosti, što zbog odlaska u inostarnstvo. Međutim, ima i smerova koji su jako atraktivni za one koji planiraju dalje školovanje i gde je sve veća konkurencija na upisu – to je tehničar drumskog saobraćaja i smer robotike.