Proizvodnja lešnika, rukole, kukuruza i šećerne repe donose najveću zaradu proizvođačima, rezultati su studije „Gde je profit u poljoprivredi?“. Izračunali su troškove i moguću zaradu za 38 najvažnijih biljnih kultura. Koliko su teorija i praksa bliske i postoji li zlatna formula za siguran profit?
Stručnjaci kažu da poljoprivrednici moraju da odustanu od obrasca „tako je radio moj deda“, da redovno prate otkupne cene i od njih oduzimaju troškove mehanizacije, radne snage, obrade zemljišta, repromaterijala.
“Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća. Plastenička proizvodnja zahteva u početku ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana”, kaže za RTS Jelena Drobnjak, jedna od autora studije „Gde je profit u poljoprivredi“.
Na jednom hektaru rukole može da se zaradi čak tri miliona i trista hiljada dinara. Ipak, poljoprivrednici treba da imaju u vidu da tržište još nije razvijeno, da se rukola prodaje dobro, ali samo u bogatijim gradskim sredinama.
Slede paškanat, zelena salata, peršun, endivija od kojih može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara. Oni koji ulože novac u plastenik od dvesta kvadratnih metara od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara. Na krastavcu 135.000 dinara, na paprici upola manje.
“Što se tiče voća, na prvom mestu su naravno orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ga. Najmanja su ulaganja, a najveća je dobit”, kaže Jelena Drobnjak.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
1. Ne postoji bogata poljoprivredna zemlja.
2. Ne postoji bogataš poljoprivrednik.
3. Ne postoji firma koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom na spisku 2000 najbogatijih firmi.
Pitam se zašto?
https://www.forbes.com/global2000/list/
Strucnjaci,ne razlikuju motiku od krampa i asova.Da prate seljaci otkupne cene,gde da prate,gde su napisane cene,gde izlozene,pa nigde.Ministri poljoprivrede svi do sad koji su bili su jedna nepismena i neradna bica koja su obavljali posao bez ikakvog znanja i ne vidim ni da pokusavaju da rade nesto.Sem sto unistavaju sume,reke,potoke…….Znanje o prirodi im je beda.
Je velika povrsina,pustio bih ministra i te ,,strucnjake“ da rade rukolu na osam ara (samo za primer da pokazu) i da vidim znanje kako se proizvodi stiti a posebno kako i gde prodati tu kolicinu,nema otkupnih stanica,garantovanih cena,nema jednostavno programa za proizvodnju i plasman robe.Ljudi rade na slepo.
Lepa računica, uloženo oprenu, mehanizaciju, đubrivo, gorivo i radna snaga po državnoj ceni radnog sata jednako proizvod, puta cena u hipermarketu jeste lepa para. Samo što seljak više nema ko ni ručak da mu skuva ako ode sa ženom na njivu, pa radnik tri puta skuplji a cena odkupa 4 puta manja od one u marketu sa rokom plaćanja 90 dana ili možda??.
Briga njih,imaju oni svoje pulene kojima pumpaju pare na svakim izborima,bitno je da se prica kako seljoberi uzivaju i imaju mnogo para,a to sto ostalih 99% uglibilo u dugove do gusu,sto nema pare ni za decu za u skolu nije bitno,bitno je,lazi,siri mrznju i dokusuri selju,da ne uziva vise.Stvarno je ponasanje prema seljacima i od politicara i od firmi i od ,,samozvane gradjanstine“ preslo svaku meru pristojnosti i kulture,ali to je slika danasnje realiti kulture u Srbiji.Moze da se opise jednom recju ,,besramnost“.
Samo da mi je znati koji su strucnjaci ovo izracunali…
Podrumdzije,po nalogu knezeva,sve moj do mojega cara a i dalje.E takve bih poslao na zapad a na njihova mesta zaposlio srednjoskolce,bili bi 30× bolji od njih.
Bez države seljak je u beznađu. Sete ga se samo pred izbore, dok glasa za njih. Svaka ozbiljna država vodi računa o agraru i štiti seljaka, kod nas imate pet bumbara koji se dogovore koliko će šta da plaćaju, i kraj. Država treba da oformi zadrugu, agenciju, da odrede zaštitnu cenu za junadi mleko,
Suncokret, itd da ovih pet ne mogu da mešetare na grbači seljaka.
Pogledajte ko se bavi poljoprivredom oni koji nisu imali zemlje u saksijama, ali su blizu, vlasti pa sisaju, sisaju