Iako su poslednje dve godine bile najteže za srpske, pa i proizvođače malina u Surdulici, zbog niske cene i neodgovarajućih vremenskih prilika, mnogi poljoprivrednici, među kojima ima i mladih domaćina, i dalje gaje nadu da će od malinjaka moći da žive kao do pre pet, šest godina, jer nema velikih mogućnosti da se na drugi način dođe do posla, a ove gadine nada je porasla budući da se uveliko govori o pristojnoj ceni.

Malina se u opštini Surdilici, kako u ravničarskom predelu, tako i na vlasinskoj visoravni, posebno u Novom Selu i Mačkatici, i u drugim brdovito-planinskim selima, uzgaja na površini od oko 400 hektara i po tome su Surduličani, zajedno sa poljoprivrednicima iz Vladičinog Hana, vodeći u Pčinjskom okrugu.

„Malina je značila mnogo za naše poljoprivrednike, ali i za one koji su njome dopunjavali kućne budžete. Neko je prihodima školovao decu, neko je kupovao automobile, neko sebi gradio krov nad glavom ili vraćao svoja dugovanja. Jednostavno, mnoga domaćinstva živela su od maline“, priča za juGmediu Slađana Maksimović iz Surdulice, predsednik Udruženja „Voćari Surdulice“ i član Nacionalnog saveta za izradu Strategije razvoja malinarstva ispred Asocijacije malinara Srbije.

Međutim, malinare su, pored niske cene, sputali i drugi problemi, pre svega sušenje zasada u ravničasrkom kraju kao, nedostatak radne snage ali i hladnjačara.

„Prvi problem je taj što se u vreme dobre cene sadilo stihijski, bez ispitivanja tla. Niko nije radio analizu zemljišta pa se za nekoliko godina pojavilo sušenje malinjaka u ravničasrkim područjima sa podzemnim vodama. Malina ne podnosi višak vode i vlažnost. Taj problem sušenja je bio posebno izražen prepošle godine, posebno u selu Donje Romanovce. Tu su površine dosta smanjenje i malinjaci se ne obnavljaju“, objašnjava naša sagovornica, koja važi za jednog od boljih i upornihij malinara u Surdulici.

Zbog toga su mnogi digli ruke od malinjaka i posao potražili na drugoj strani, a neki i van Surdulice.

Najbliža hladnača za surduličke malinare je u Vladičinom Hanu

„Zanimljivo je da se malinarstvom bavilo mnogo mladih. Znate, to je vrlo težak, zahtevan, ali i lep posao. Sve muke tokom godine zaborave se dok se beru zreli plodovi, pa ako je cena pristojna, zadovoljstvo je veće. Tako su baš mladi Surduličani podizali velike zasade, po hektar i više. Na inicijativu mladih osnovano je udruženje, nameravali su da uđu i u projkete i izgradnju hladnjače, ali dve gdine loše zaredom ostavljaju posledice, tako da su odustali. Neki su otišli i van zemlje. Jer, ako zasadite hektar i planirate time da se bavite i nemate drugi izvor prihoda, kada u jednoj godni ne možete da vratite ulaganja za tu godinu, onda opada interesovanje, a da ne pričamo o ulaganjima za sledeću godinu jer do berbe treba mnogo toga da se uradi. Kada je sve tako kako jeste, nastaje problem“, objašnjava

Pored državnih subvencija, u razvoj malinarstva godinama je ulagala lokalna samouprava u vidu donacija sadnica i sistema za navodnjavanje, ali najviše je ulagano na dovođenju vode do malinjaka, na zahetv mesnih zajednica i pojedinica.

„Opština je u prethodnih 5 do 6 godina preko mesnih zajednica dodeljivala pomoć oko sistema za navodnjavanje, oko dovoda vode do sela, a onda su ljudi individuno rešavali sisteme ka po kap, ali ponovo uz pomoć opštine. Mi smo preko MZ Kijevac kupili creva za oko 3 miliona dinara. U sistem za navodnjavanja uložena su baš velika sredstva ili preko mesnih zajednica ili na osnovu individualnih zahteva. Uglavnom se ljudi javljaju kod maline oko sredstsva za navodnjavanje. Više koriste od opštine nego Ministarstva jer kod ministratsva se traže 100 posto ulaganja, pa onada se deo vraća, a opština Surdulica je našla neki model da unapred daje sredstva. Malinare je, kada je u pitanju sistem kap po kap, vezivala ugovorom“, dodaje.

Najava da će ove godine kilogram malina u otkupi biti na početku 180 dinara, ponovo budi nadu, prema navodima Maksimovićeve, i kod mladih Surduličana, a biće posla i za berače, do kojih se i ovde teško dolazi.

„Prethodne dve godine imali smo poblem radne snage, jer sve je manje onih koji hoće da rade, a sada ide sezona vezivanja i kopanja i tu dolazimo opet do problema, do problema hemije. Pošto nema radnika, vlasnici malinjake travu prskaju hemijskim sredstvima, što će ostaviti posledice jer malina traži rastresitu zemlju i traži okopavanje. A većina ljudi da bi smanjila troškove i nadoknadila nedostatak radne snage, pribegava hemijskom tretiranju, što dugoročno nije dobro“.

Na pitanje ima li nade za malinare, odgovora potvrdno.

„Ja sam uvek optimista, ali veoma oprezna tako da ne bih nikada da savetujem. Svi očekujemo profit i svako mora da ima sopstvenu računicu i da prema tome donosi odluke. Jedno znam a to je da se klima na globalnom nivou menja, a ove godine ona nama, srpskim malinarima, ide u korist. Ko zna šta će biti u budućnosti“, oprezna je naša sagovornica Slađana Maksimović, koja je govorila i o planovima o regionalizaciji u poljoprivrednoj proizvodnji, o čemu ćemo u nekom drugom medijskom sadržaju.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta pod nazivom „Ognjište“, koji je sufinansiran od strane opštine Surdulica. Izneti stavovi nužno ne odražavaju stavove lokalne samouprave