Kandidat za odbornika u lokalnoj skupštini Bratislav Prokopović izjavio je danas da je odluka ministra prosvete da se u svakoj srednjoj školi smanji po jedno odeljenje – loša, i izneo predlog te GG da se, po ugledu na Evropsku uniju, u odeljenjima smanji broj sa 30 na 16 do 24 učenika, kako prosvetni radnici ne bi ostali bez posla koji su i inače zapostavljeni, a koji su tokom epidemije takođe podneli teret radeći po ceo dan, upoređujući ih sa herojima.

Prokopović, koji je profesor doktor, kazao je na konferenciji za novinare da bi se na taj način sprečilo da prosvetari ostanu bez posla a da bi se istovremeno, kao u zapadnoj civilizaciji, postigao visok standard, „ne samo u novcu nego i u obrazovanju“, budući da se manjim brojem učenika postiže veći kvalitet u obrazovanju.

„U Jablaničkom i Pčinjskom okrugu biće zatvoreno oko 10 odeljenja jer je oko 300 dece manje. Jedino će gimnazije biti izuzete“

„Ovo što se dešava sa belom kugom, dešava se i u razvijenim zapadno evropskim zemljama. Ni jedna od tih zemalja ne radi ono što ćemo mi raditi, da smanjuje broj odeljenja. Na taj način veliki broj ljudi ostaje bez radnih mesta“, ocenio je Prokopović.

„U zapadnoevropskim zemljama nema otpuštanja nego se jednostavno smanjuje standard po broju učenika u učionici. I zašto mi ne bismo prihvatili da to bude između 16 i 20 učenika po odeljenju, a ne 30 i više. Na taj način ni jedan prosvetni radnik u Jablaničkom okrugu, i u celoj Srbiji ne bi ostao bez posla. Došlo bi se do izuzetno velikog kvaliteta nastave. Zato što je  mnogo lakše raditi sa 16 do 20 dece, nego sa odeljenjem koje ima 30 ili više od 30 učenika“, ocenio je.

Suština našeg predloga je da se smanjenjem broja učenika u jednom odeljenju poveća standard u nastavi

On je bio mišljenja da je prosveta neopravdano izostavljena u javnosti tokom vanrednog stanja pa i posle njega jer su prosvetni radnici radili više nego ikada ranije.

„U vreme vanrednog stanja radili su po14 pa i više časova dnevno. To govorimi iz sopstvenog iskustva jer smo sve vreme bili dežurni ispred svojih računara“, dodao je.

Neophodno je, kazao je, da se pored lekara i prosvetari proglase herojima.

„Ti lekari nisu pali s Marsa, neko je njih edukovao, neko je od njih napravio i Kona i Kisić Tepavčević i ministra. Ni jedan inženjer ne bi bio inženjer da nije bilo njegovih učitelja, nastavnika, profesora u srednjoj školi i na fakultetu, odnosno, univerezitetu. Da li oni bili ono što jesu da im nije usađena ljubav prema knjizi i ljubav prema znanju, koga su uzimali svih onih gdina dok su se školovali i kasnije nastavljali to svoje usavršavanje“.

Prosvetari su, kazao je, neopravano izuzeti iz svega toga, te stoga smatra da bi trebalo da im se oda dužno priznanje.

Mirjana Perišić, profesor Gimnazije i kandidat za odbornika ove GG, je bila sličnog stava i kazala da su prosvetni radnici dodatno ovih dana pod velikim stresom

„Jedno od tih dužnih priznanja bi bilo i prihvatanje ove ideje da se smanji standard i da se prihavte standardi kakvi su u Evropi. Dakle – stop odeljenjima od 30 učenika, napred odeljenja između 16 i 20 učenika“.

Prokopović je imao poruku i za roditelje prosvetnih radnika.

„Suština je u tome da su i oni nečija deca. Nažalost, ta ista deca su prinuđena da žive sa svojim roditeljima, pa vi roditelji, ako glasate za vašu decu, glasajte i za prosvetne radnike, koji zbog malih plata i dalje žive sa vama jer su neopravdano zapostavljeni i po platama i po statusu koga imaju u društvu“.