Ovogodišnju setvu kukuruza, koja će u Pčinjskom okrugu početi za nekih pet dana i biti obavljena na oko 10.000 hektara, obeležiće visoka cena goriva i đubriva, dok se cena merkantilnog semena zadržala na prošlogodišnjem nivou.  Za prolećnu setvu mali broj proizvođača je primenio osnovno mineralno đubrivo jer je izuzetno skupo, ali i gorivo čija je cena zamrznuta na 30 dana Uredbom Vlade Republike Srbije.

Prolećna setva  biće skuplja za 45 odsto u odnosu na prethodnu, ali sa druge strane setvu će obeležiti i visoka cena žita na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se ovaj najznačajniji posao u poljoprivredi obavi na vreme bez obzira na skup repromaterijal. Dakle, biće ovo setva puna nadanja, ali i velikog strahovanja. Prvenstveno da li će se uloženi novac vratiti poljoprivrednicima, zatim kakva će biti godina, da li će se i po kojoj ceni prodati rod i da li će proizvođači dobiti novac za predatu robu?

Zimske padavine na nivou proseka

Količina zimskih padavina u Pčinjskom okrugu su, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, na osnovu merenja meteoroloških stanica na nivou proseka. Dosadašnja iskustva su pokazala da godine sa većom količinom zimskih padavina ne znači i da će biti rodne, ali da ne mogu biti katastrofalno loše ni godine sa malom količinom padavina. Na iskorišćenje potencijala rezerve vode u zemljištu, u proleće značajno utiče količina i raspored azota po profilu zemljišta. Proizvođači koji su u jesen na vreme poorali i pripremili optimalnu količinu fosfora, kalijuma i azota 30 posto i više od planirane količine, mogu da planiraju setvu kukuruza na razmak biljaka (70 X 22,5 – 25,0cm), a oni koji su u jesen primenili male količine azota (ili ga iz nekog razloga uopšte nisu primenili) treba da seju na veći razmak biljaka u redu (70 X 25,0 – 30cm).

Kada raspored azota po dubini profila nije pravilan, odnosno kada se veća količina u proleće nalazi u površinskom sloju, predsetveno đubrenje kukuruza, po njenim rečima, mora biti u optimalnim granicama, nikako veće jer to će uticati na pojačanu bujnost biljaka. Korenov sistem ostaće u plićem površinskom sloju, uticaće na veću i bujniju lisnu površinu, koja će neracionlno trošiti vodu iz zimskog perioda. U veoma čestim slučajevima dominantan uticaj na visinu prinosa imaće vegetacione padavine kojih u našim agroekološkim uslovima nema dovoljno. Slabije razvijen korenov sistem (plitak), prevelika bujnost biljaka ( pojačana transpiracija) i nedostatak padavina u toku vegetacije, naročito u tri letnja meseca ( VI – VIII), uticaće na značajnije smanjenje prinosa. Ukoliko je nedostatak padavina, veći prinos može biti značajno smanjen ( kao što je bio slučaj u prethodnoj godini).

“Kada je distribucija azota po profilu pravilna(veći deo nalazi se u slojevima od 60 do 120cm), tada se korenov sistem spušta dublje u zemljište, koristi vodu i iz dubljih slojeva, pa suša nema toliko štetnih karaktera”, kaže Lazović Đoković.

Za rast kukuruza, kako ističe ona, podjednako je važna temperatura vazduha, čija  optimalna vrednost iznosi 13 Celzijusovih stepeni. Vreme setve uslovljeno je biološkim osobinama i agroekološkim uslovima u Pčinjskom okrugu, a delimično dužinom vegetacije hibrida i namenom kukuruza (kvalitetno seme kukuruza za zrno ili silažu).

Setva kukuruza treba da počne kada tempertura zemljišta iznosi više od 10 Celzijusovih stepeni.U ravničarskim delovima to je od prve do zadnje dekade aprila, a samo manji deo površine se seje u prvoj dekadi maja. U povoljnim godinama razlike najčešće nisu značajne. Međutim, u sušnim u ranijim rokovima setve postižu se najveći prinosi, a pinos ostvaren setvom početkom maja bude i za1t/ha manji.

“Ratari Pčinjskog okruga treba da izbegavaju setvu u prvoj dekadi aprila, jer je period od setve do nicanja produžen, zemljište je nedovoljno zagrejano usled čega je seme duže izloženo napadu zemljišnih štetočina i patogena, što može dovesti do proređivanja sklopa. Drugi nedostatak rane setve je oštećenje od kasnih prolećnih mrazeva”, poručuje Lazović Đoković.

Na lakšim zemljištima obaviti ranu setvu

Rana setva, po njenim rečima, može da se obavi samo na lakšim zemljištima jer je nešto ranije nicanje, metličanje, pa i svilanje. Ranije ponikao kukuruz po pravilu dobro razvija korenov sistem do letnjih suša, pa ih bolje toleriše, tj. delimično izbegava visoke temperature u vreme cvetanja i metličenja, ranije svile, pre dozreva i brže stiže za branje tako da ima dovoljno vremena za naredni usev.

“Ključni faktor za uspešno klijanje semena i rast biljke je voda. Seme kukuruza počinje da klija kada upije 45% vode. Potreba za vodom je naročito izražena u fazi intenzivnog rasta biljke i znatno se povećava za vreme oplodnje.”, ističe Lazović Đoković  i dodaje da na nepovoljne temperaturne uslove i neodgovarajuću količinu vode, biljka reaguje prekidom vegetacije, usporenim sazrevanjem i smanjenom oplodnjom i prinosom. Kukuruz se najbolje razvija na slabo kiselim ili neutralnim, dubokim i strukturnim zemljištima. Lošija, manje plodna zemljišta, ne pogoduju uzgoju kukuruza, ali se adekvatnom pripremom i primenom agrotehničkih mera mogu privesti svrsi gajenja.

Gustina setve zavisi od hibrida, ali i plodnost zemljišta te očekivane količine i rasporeda padavina tokom vegetacije kukurza. Preporuka proizvođačima je da u slučaju kada su zimske padvine niske, optimalnu gustinu za određeni hibrid treba smanjiti od 5 do 10 posto, a ako je i raspored mineralnog azota loš tada se optimalna gustina smanjuje od10 do 20 posto u odnosu na preporučenu za dati hibrid. Pri optimalnim zimskim padavinama i dobrom rasporedu, azota po profilu, optimalna gustina setve se pomera ka preporučenoj za dati hibrid. U pogledu dubine setve, takođe treba pratiti stanje vlažnosti zemljišta.

“U uslovima sušnog aprila setvu treba obaviti na nešto većoj dubini (6 -7cm), dok u uslovima optimalne vlažnosti i povljnih temperatura ona može biti i nešto plića od uobičajene kako bi se uticalo na brže klijanje i ujednačeno nicanje”, savetuje Lazović Đoković.

Zatvaranje zimske brazde i predsetveno đubrenje

Predsetveno đubrenje obavlja se rano u proleće prilikom zatvaranja zimske brazde, unosi se veći deo azota i manji deo fosfora i kalijuma od ukupnih potreba. Od mineralnih kompleksnih đubriva primenjuju se formulacije sa približno jednakim delom biljnih hraniva, azota, fosfora i kalijuma, kao što su NPK 15 – 15 – 15 ili NPK (S) 16 – 16 – 16 (3) ili NPK 20 – 10 – 10 ili NP 20 – 20 u količinama 200 – 250kg/ha u neposrednoj blizini semena , kako bi se osigurala dobra raspoloživost hranjivih materija u najranijem porastu i razvoju biljaka.

Ukoliko su u jesen sa osnovnim đubrenjem unete ukupne količine fosfora i kalijuma i nešto manje količine azota u predsetvenom đubrenju mogu se uneti preostale ukupne potrebe za azotom u amidnom Ili amonijačnom obliku, kao što je UREA, KAN, ili SAN, jer nema opasnosti od gubitka azota ispiranjem i isparavanjem i takav oblik azota je produženog delovanja te može izostati prihrana u fazama intenzivnog porasta. UREA N 46 u količini 100 – 150 kg/ha ili AN 33 posto N i 1 posto MgO u količini 150 – 170 kg /ha ili KAN ( 27 N + 24S) u količini 150 – 200 kg /ha.

“U poslednjih desetak godina u Pčinjskom okrugu uočava se tendencija povećanja površina pod srednje ranim hibridima (FAO grupe zrenja 300 do 500), ne samo u povoljnim (ravničarksim) reonima gajenja kukuruza, već i na većim nadmorskim visinama”, ističe na kraju Lazović Đoković.