VLADIČIN HAN – Na čelu dve,  od ukupno četiri  osnovne škole u opštini Vladičin Han,  nalaze se dame – Daniela Mitić i Milena  Zafirović.  Prva u školi  “Vuk Karadžić” u Stublu već 12 godina, a druga je u “Vojvodi Radomiru Putniku” u Džepu, obrazovnim ustanovama sa tradicijom dužom od  jednog veka. 

Koleginice po funkciji i profesiji, profesori razredne nastave,  seoske  škole u kojima rade  dovele su do takvog nivoa da se gotovo ni po čemu ne razlikuju od onih u gradskim sredinama.

Direktorka Mitić  je kroz saradnju na realizaciji razvojnih projekata sa Ministarstvom prosvete i nevladinim organizacijama : CHF, UNICEF, zatim Svetskom bankom, ambasadama, Programom UN (UNDP-MIR1 i MIR2) I drugim. školi obezbedila milione, ako ne i više.

Samo neki od projekata koji su realizovani su: uređenje informatičkog, kabineta za hemiju, istoriju, geografiju, muzičku i likovnu kulturu, multifunkcionalne učionice,  izgrađena je četvorogodišnja škola u Mazaraću i Gramađu, krov na kotlarnici u matičnoj, saniran je mokri čvor i rasveta, rekonstruisano grejanje, uveden video-nadzor, zamenjen školski nameštaj, sportska oprema i rekviziti, stolarija, a ove školske godine se očekuje izgradnja fiskulturne sale.

Tokom školske 2010/2011. godinu,  škola se uključila u projekat „Obrazovanje za sve“ – Poboljšanje dostupnosti i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu iz marginalizovanih grupa, kroz uvođenje pedagoškog asistenta u cilju razvijanja novih pedagoških pristupa koji će pomoći u realizaciji inkluzivnog obrazovanja. Ono što školu koju vodi izdavaja ne samo od onih  u hanskoj opštini,  već i Pčinjskom okrugu je realizacija projekta “Druga šansa”.

“U okviru projekta „Druga šansa“ – Razvoj sistema FOOO od 2011. do 2013. godine, bilo je sprovedeno Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, bez završenog osnovnog obrazovanja i stručne osposobljenosti, a mi smo jedina osnovna škola iz Pčinjskog okruga, koja je među prvih 40 škola u Srbiji realizovala ovaj projekat. Rezultati projekta «Druga šansa» su omogućili da se koncept FOOO, kao sistemsko rešenje, uvede u ukupan sistem obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji. Naša škola je među

prvima, juna .2014.godine, dobila zvaničnu verifikaciju  a priznanje za dati doprinos dobila je i škola i ja, kao direktor. U okviru projekta DILS Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou, realizovali smo program Osnaživanje škola za IO i Obrazovnu inkluziju Roma i nalazimo se na listi škola “primer dobre prakse“. Mentor smo škola u programu Profesionalne orijentacije i u toj oblasti dajemo izuzetan doprinos i kao ustanova, i kao tim i kao pojedinci,” kaže direktrorka Mitić za Jugmediu.

Kada je Milena Zafirović preuzela rukovođenje džepskom školom, objekat u tom selu je bio u veoma lošem stanju, uslovi za odvijanje nastave skoro nemogući, drvena stolarija trula, fasada sa dosta oštećenja, školski nameštaj ruiniran, u zimskom periodu u svakoj učionici se ložila peć a o mokrom čvoru i da se ne govori.

“Zatečeno stanje je iziskivalo veliki trud, napor, ulaganje, investiranje i naravno novac za projekte i izgradnju, tako da je jedan od najvećih uspeha rekonstrukcija objekta centralne škole u Džepu, od podova do krova sa mokrim čvorom unutar objekta. Zatim, izrada projekta za izgradnju kotlarnice i uvođenja centralnog grejanja. Zamena stolarije na zgradi uprave sa kompletnim limarskim radovima, uređenje školskog dvorišta, postavljanje klupa, ljuljaški i izgradnja česme, koja svojom lepotom mami prolaznike. Postavljanje behaton ploča ispred ulaza škole i adaptacija prostora za izvođenje nastave fizičkog vaspitanja. Zamena krova u izdvojenom odeljenju u Manjaku i adaptacija učionica i hola škole u istom odeljenju. Volja za radom iz godine u godinu dobijala je na snazi,tako da sam sa svojim timom iz škole radila na izradi mnogih projekata, među kojima su značajni DILS projekat ( Inkluzija u obrazovanju) na osnovu koga smo dobili 4000 eura za jačanje kompetencija nastavnika za rad sa učenicima sa posebnim potrebama i projekat „ Jedan u milion“, Fondacija „Ana i Vlade Divac“ koji nam je pomogao da obnovimo školski nameštaj,” kaže ona.

Iako je škola sa malim brojem učenika,   neće odustati  od namere da izgrade i fiskulturnu salu,  projekat je urađen i čeka  investitora. Trenutno priprema i dokumentaciju za zamenu stolarije u izdvojenom odeljenju u Manjaku.

“Moje namere i ambicije su od početka bile ogromne i polako su se pretvarale u dela. Jedan od najvećih uspeha za mene, zaposlene i učenike je što je škola 2015. godine vrednovana najvećom ocenom  – 4 od strane tima za eksterno vrednovanje škola ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,” priča za “Jugmediu” direktorka Zafirovć.

Na pitanje da li je za rad sa decom, gde treba  mnogo strpeljenja i suptilnosti,  adekvatnija  žena ili muškarac  ona ističe da je presudno biti rođen za učitelja ili vaspitača, sa svim manirima dobrog čoveka, da ima dobru dušu, da je  pozitivan, da razume,da ima toplinu, dosta energije, vedar duh.

One složno stoje iza toga da žene defitivno danas nisu “slabiji” pol, jer su u poslovima kojima se bave podjednako uspešne kao i muškarci, što dokazuje i njihov primer i uspeh koji je iza njih.

Danijela Mitić smatra da smo svedoci da žene, još uvek,  ne dele ravnopravno pravo da kreiraju društveni život, ali da jesu “jači“ pol kada se pogleda sa koliko hrabrosti, snage i entuzijazma ne dozvoljavaju da se zanemare njihove sposobnosti, znanja, veštine i kreativnost, da njihova mišljenja, problemi i interesi ne budu zanemareni.

“Veoma je teško uskladiti porodične i poslovne obaveze, jer žene su majke, supruge, profesorke, doktorke, medicinske sestre, vaspitačice, novinarke, ali i taksiste, vozači autobusa, varioci,…i zato smatram da ih ta odlučnost, snalažljivost, odgovornost, sposobnost, emotivnost,…čine “jačim“ polom,” ističe ona.

Veoma je  zadovoljna činjenicom da je sve više žena na vodećim funkcijama u opštini Vladičin Han.  Poručuje da veličina i jeste u tome da se prepoznaju kvalitetni  ljudi i da se njima bez sujete i stereotipa pruži šansa.

“U našoj opštini očigledno ima istaknutih i uspešnih žena koje treba i medijski promovisati kako bi njihove pozicije i postignut uspeh bili što vidljiviji, te kako bi mlade genaracije u njima videle dobar primer. “

._____________________________________________

Poštovanje učenika treba zaslužiti! 

“Biti nastavnik je jedno od najlepših, najizazovnijih, ali i najodgovornijih zanimanja, jer obrazovati i vaspitavati mlade generacije nije jednostavan posao. Za to ne postoji “kalup“ ili “adekvatniji“ pol.  Od nas samih zavisi da li ćemo i u kolikoj meri biti dobri kao neko ko obrazuje i vaspitava. U postizanju ovog cilja nije dovoljno samo odlično poznavanje svoje struke, predavačkih tehnika i veština, već treba izazvati i poštovanje i divljenje učenika a to se ne uči na fakultetu. Dobar nastavnik treba imati unutrašnju motivaciju, da je vredan, pravičan, komunikativan, odgovoran, kraetivan, pozitivan, sistematičan, profesionalan, stručan, energičan, inovativan, inspirativan, elokventan, posvećen, pun ideja, volje, entuzijazma i spreman na celoživotno učenje, bez obzira da li je žena ili muškarac. Ipak posao nastavnika stvara sve ostale profesije, ne zaboravite to!” poručuje Mitićeva.

Žene izdržljivije na poslu i u kući 

“Kada je u pitanju rodna ravnopravnost može se reći da su žene u poslu kao i kod kuće vredne, uporne, izdržljive, istrajne i veliki borci. Nisu “slabiji” pol, ali su dosta osetljive i emotivnije, i u poslu,  i u duši , u odnosu na muškarace.  Ne kaže se bez razloga da su žene stub porodice, jer su veoma dobri organizatori u svakom pogledu,” smatra Zafirovićeva a analizirajući rad žena na odgovornim funkcijama u opštini,  ističe  da su veoma uspešne u tome,  jer njihovi rezultati to potvrđuju.

Ljiljana Pavlović