Roditelji dece sa invaliditetom i građani koji su tokom prošle godine angažovani kao lični pratioci dece okupili su se danas ispred Gradske kuće u Nišu nezadovoljni time što u Nišu od početka godine lični pratioci ne mogu da rade, jer su im, kako su kazali, istekli ugovori o radu.
Roditelji su kazali da se od početka drugog polugođa snalaze kako znaju i umeju, a to znači da decu ne šalju na nastavu, odsustvuju sa posla ili sami plaćaju pomoć ljudi kako bi im decu vodili i vraćali iz škole, piše Danas.
Bojana Radulović, jedna od okupljenih majki istakla je da od početka godine deca sa invaliditetom u Nišu imaju lične pratioce „samo na papiru“.
„Mi već dugo pokušavamo da problem rešimo, ali nismo uspeli. Lični pratioci koje su deca imala prošle godine sada nemaju ugovor na osnovu kojeg mogu da to rade“, izjavila je Radulović.
Ona je podsetila da je prošle godine godine na tederu za pružanje usluga ličnih pratioca u Nišu pobedila firma „Niveus“ iz Gornjeg Milanovca, ali da ove godine takav ugovor još nije potpisan, tako da ni lični pratioci još nemaju ugovore o radu.
„U međuvremenu je završen konkurs i odabrano 35 deteta školskog uzrasta koja imaju pravo na ličnog pratioca, ali samo na četiri sata dnevno, a ne na osam sati kao što je to bio slučaj prethodnih godina. To je premalo vremena, ali smo u ovom trenutku spremni i na to da pristanemo“, izjavila je Radulović.
Prema njenim rečima, do smanjenja vremena angažovanja ličnih pratilaca došlo jer se na konkurs grada prijavilo više roditelja dece sa invaliditetom, a grad je unapred odredio koliko će para za tu namenu izdvojiti, a ne koliko je zaista potrebno.
„Mi smo se kao neformalna grupa roditelja obratili za pomoć gradonačelnici, ombudsmanu grada Niša i Gradskoj upravi za društvene delatnosti. Njihov odgovor je da su sredstva za usluge ličnih pratilaca ograničena i da je trenutno rešenje da sva dece dobiju lične pratioce na četiri sata dnevno“, kazala je Radulović.
Prema njenim rečima, roditelji su krenuli u formiranje udruženja, kako bi se izborili za prava svoje dece.
„U Beogradu imamo dobar primer saradnje vladinog i nevladinog sektora. Postoji organizacija ‘Dečje srce’ koja sama angažuje lične pratioce, a grad obezbeđuje sredstva“, izjavila je Radulović.
Marija Živković, lični pratilac deteta sa invaliditetom, kazala je na skupu da je očigledno da se uslugama ličnih pratioca neko „igra“ u gradu, ali da je time ugrožena njihova egzistencija.
„Onemogućili su nam da zaradimo svoje parče hleba. Nama su uskratili pravo na rad, a deci pravo na školovanje“, rekla je Živković.
Ona je podsetila da se radi o poslu koji lični pratioci imaju samo za vreme trajanja školske godine, a ne i tokom raspusta i praznika.
Zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović obratila se okupljenim roditeljima i negirala da od početka godine deca sa invaliditetom nemaju usluge lične pratilaca.
„Grad je potpisao anakes ugovora sa agencijom ‘Niveus’ i aneks važi do kraja marta. Nije bilo prekida ugovora i grad nije prekinuo finansiranje usluga ličnih pratilaca. Agencija je u obavezi da angažovanje ličnih pratilaca isplati na vreme“, izjavila je Davidović.
Na pitanje okupljenih kako da lični pratioci potpišu ugovor sa agencijom za januar, februar i mart kada im je ugovor o angažovanju istekao 31. decembra, Davidović je rekla da to nije problem grada, već „Niveusa“.
Ona je kazala da će već danas ili sutra biti raspisan tender za angažovanje agencije koja će tokom 2022. godine pružati usluge ličnih pratilaca.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
„samo na papiru“. Mislim pratioci.
Jedan sam od ucesnika ratova bise YU. Iz tog vremena kruzio je vic
Upali u rov tokom borbe Srbin i Hrvat.
Ajde da mi ocistis cizme kaze Srbin Hrvatu.
Zasto da ti ocistim cizme, kaze Hrvat.
Prosto, ja imam pusku, a ti nemas !!!
U Vucicevim rukama je sve. Juce se drao u Leskovcu da ce zabraniti izvoz psenice i kukuruza.
Danas sam licno video kamione da se tovare za luku Bar. Ovo luka Bar mi je od ranije poznato.
Znam da će moj komentar izazvati lavinu negativnih komentara ukoliko i bude objavljen. Moj brat od ujaka koji sada ima 43 godine je osoba sa posebnim potrebama. Završio je specijalnu osnovnu i srednju školu. Ujak koji je bio oficir sa službom i terenima u JNA oni iz tog doba znaju kako je to izgledalo i ujnom koja je radila po smenama bez ičije pomoći su organizovali za život i vodili dete u školu, a Beograd je upitanju. Šta se promenilo otad? Decu sa posebnim potrebama koliko god to (ne) humano bilo ne možete uključiti u školovanje dece bez smetnji u razvoju. Jer dok se taj 1 u razredu ponaša tako kako se ponaša ostali bulje u njega i gube vreme. Zbog 1 strada 25-30 dece uključujući i učitelja ili nastavnika koji je pitanje koliko obučen za rad sa tom decom.